Источник

Стр 66

источник

Не на то, је ли горња одредба сврхе хришћанскога брака вјерна и истинита, тачна и јасна; него на то, да ли"би се цијел. хришћанског брака дала одредити и пзразити краће, а да за то сврха брака буде и опет вјерна и истпнита, тачна и јасна — циљају ови редци. Да би до тога доћи моглп, ми ћемо се прво позабавити са пптањем: која је од те двије, односно три сврхе брака прка, главпа и виша; а која друга споредна и нижа? и да ли морају обадвије, односно све три сврхе код сваког брачног пара постигнуте и испуњепе бити, па да брак буде прави хришћански брагс? И ако не морају обадвнје, односно све три, онда која, односно које сзрхе морају испуњене бити? Искуство нас учи, да има бесплодних бракова, бешчадних супруга, а то нам онда каже, да код брака могу, али код сваког брака не морају обадвије, односно све три сврхе брака постигпуте бити; и то не мора бити постигнута баш прва сврха: „множење и одржање рода човјечјега", те „рађање и множење чеда цркви Божјој". Па оида: бесплодност брака и бешчадност супруга не можемо ми увијек п у сваком случају сматрати као казну Божју за какав гријех или учињено рђаво дјело — као што се то обично узима, и као што то у правилу и јесте. Јер ми знамо, да је било часних бракова. али бесплодних; да је било добрих и праведних супруга, али бешчадних; тако у св. писму читамо, да су родител>и претечеви, Захарија и Јелисавета били „обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по зановијестима и уредбама Господњијем без мане 1 )". Па за што, да частап брак, какав без сумње бијаше брак Захаријин и Јелисаветин, буде бесплодан? за што да Бог таке супруге казни бешчадством? Рек' бих, да су бесплодни бракови за то ту, да су бешчадни супрузи за то на свијету, да нам покажу и докажу не само то, како Бог хоће неке супруге — из буди ког узрока — да казни, него управо то, шта је цијел, хришћанског брака, и која је од наведене двије односно три сврхе прва, главна и виша; —- баш као што се оно „слијепи од рођлн.а" није за то таким родио, што „сагријеши он, или родитељи његови" — како је то иначе по правилу — него за то, „да се јаве дјела Божија на њему" 2 ). Дал=е: ми знамо, да црква особито цијени и високо уздиже „дјевичанство" (безбрачност). Па имајући то на уму, у хришћанству бијаше и има их, који се од брака уздржавају. Ако је цијељ хришћанског брака, ако је од наведених двају или трију сврха хришћанског брака прва, главна и виша: „множење и одржање рода човјечјега", те „ра') Лука I., 5—6. 2 ) Јов. IX. 1—3.