Источник

Стр. 70

Бр. 5

Но ако је тако, онда би се еврха хришћанстгог брака могла упростити, омањестручити, тако да не би била двостручсиа, односно тростручна, него двостручна и односно једностручна. Јер: „зауздавање грјеховних жеља и наслада и лијечење неуредних нагона чувствености" — ннје ништа друго, него жеља и тежња: угодити Богу; те муж и жена „зауздавајући грјеховие жеље и насладе и лијечећи неуредне нагоне чувствености" само се у браку „узајамно нотпомажу на нуту богоугодног живота'', јер „због блуда сваки да има своју жену, и свака жена да има својега мужа ... неожењенијем и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам. Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се, него ли упаљивати се" 1 ). (Свршиће се.)

Слике из историје црквенога пјесништва и музика у православној цркви. — Јеромонах Владншир Боберић. [Рељево.] (Наотавак.) У V. вијеку најзнаменитији црквени пјесник био је Анатолије, цариградски патријарх. Доба, у ком је живјео, било је бурно и мутно због несторијана и монофизита. Опасност Христовој цркви опет загрози, али Бог по милости својој послао је опет утјешиоца ојађеној цркви својој у лицу поменутога Анатолија, који је у пјесмама својима прославио овапућење Бога — Слова и тајну нашега спасења. У октоиху, који је Дамаскин средио, има велпк дио и Анатолијева труда. Стихире, које су нашем октоиху обиљежене именом „ косточнма ", припадају њему, те су их према томе погрјешно назвали „ косточнма ", јер у грчком стоји АуатоХгл« са дакле то се преводи са „ Анатолијеве". Еад би у грчком стојало тосхоХгјУ-ос!, онда би тек требало да је славенски преводилац то превео са косточнк!/?*. Анатолијеве стихире и тропари пуни су високих, хрпшћанских мисли и осјећаја; у њима позива он небо и земљу, да се радују са нама због нашег спасења: Еесмнтеса невесл, кострВките цјсно = Е(ЈН1А ЗШЛИ, КОЗОП1ИТ8 ГШрк! К (С(Л1С С( Е0 МММИ$НЛ'к Гр'к\Н НаП1 лЧ НЛ КрЕСТ'к пригкозди, п ЖИК0ТТ4 длаи слиртк оулир гки, ада/иа коскреснкмн, У<1ки» челок-кко^ лгскецт^; или позива вјерне, да прославе Господа, који је славно ускрснуо? да му се поклоне као Богу Слову, који је сабезначан 0тц8 и Д^окиАнатолије прати мислима Господа, који се у ад сишао, и слави Га као ') I. Кор. УП. 2 и 8—9.