Источник

V

Бр. 5 ИСТОЧНИК Стр. 71

тли потршитмА и разрушиоца смртних врата, иа му пјека: „СЗкЕрзошасА тек'к Господи ст ()а \"0/и г к нрлта слкртнад, крдтиицк! ж« адокм вид-ккше та о8ко» АИЈасл..; у магати види догађај Христовог васкрсења, види мироносице, и чује са њима од анђела радостан глас васкрсеша, па узбу^ен пјева: „бгда снизшел г к еси к г к сл^ерти животе везг/иертнкж, тогда ад-к оу= лирткн/гк есн влнстан'п/И кожества..." „Крестолгк твоил* к ХрЈсте х кЛ/1И ' ИС/Л и воскресенТе ткое поел1к и слакилгк: тм ко еси Коп* нлигк, разк - к теке инаги' не к-клш 1 )". Против Несторија грми и исповиједа Христа као сабезначално Слово Оцу и Духу исповиједа Га, да је као Бог страдао за нас колнмлл* рт-кнУелпц а не као чов]ек, као што је Несторије у заблуди учио, па јасно пјева: „Зш,е и дтЧк кмлт*. еси ХрТсте ц5 кеззаконнк|\ л^бжеи, но тк1 Л1и есн Ког г к и не ностк1ж8са: вТе1ГК ккм г к еси по плеш,ели, не С53л»е= тднјса: нд крест'к нригкождент^ кк|л г к есн, и не т<но: востаиТелп* твок1Л1'к хкалгоса —- слиртк ко тбоа жикотг л ^ои ..." Од Анатолија имамо још много пјесама у црквеним књигама, много стихира на господске и богородичне празнике. Љегове пјесме прво од свију бише назване стихирама, а ахг/'.ра &>бг] значи пјесму, састављену да се по]и на стихове (из ст. Завјета — псалама). Црквено пјесништво све више цвјета, што ближе долазимо добу св. Јована Дамаскина. Пјесништво се грана у многе врсте, а музика долази до одређенијег, љепшег облика. Са Златоустим добили смо троиарв , Анатцлије пјеваше стихире о васкрсењу Христову, а сад нам је на реду пјесник кондака и икоса: Роман Слаткопјевац (491 — 518). Родио се у Емесу у Сирији, и био је из прва параномар у Вириту, а доцније за вријеме цара Анастасија I. ирешао је у Цариград, гдје га је патријарх Евфимије прибројао клиру Софијског храма 2 ). Роман је славан са својих кондака. Он је овај дар добио, како предање прича, од Богородице, која му се у сан јавила пруживши му свитак хартије и заповједивши му, да га поједе. То је било о навечерју Христова Рождества. Кад се Роман пробудио и стугхио у цркви на амвон, умилно је запојао пјесму Богородици уз ошнте дивљење и хвалу: Н тсарМуо^ аГјјлгроу тоV \жероиа10У гсххес Ка: " гј утј то отстјХасоу тф атсроасг(р тсростауес АуугХос [лгта тоф,еуа)У бо^оХоуоОоту Мауо:. бг [лгта <Јатгрод ббоотороОа!л> ДЕ 7)|ла$ уар гугччгјд-гј иасбсоу чеоу б крб осГточ ^го?. Ово је први његов кондак, а за овим слиједили су многи други. Временом се он веома прославио својим пјесмама, и од простог црквењака постао је ђакон цариградске, саборне цркве.

ФлоринскТи: ИсторТл п&сноп^нш, стр. 105, 106.

2 ) ФТларетт> арх. черн. ЖитТд. октнбртв 1. стр. 7.