Источник

Бр. 9

ИСТОЧНИК

Стр. 137

упутиће свештеиик ако оздрави, да потражи духовника, који ће га разумјети, и да се код шега потнуно исповиједи 1 ). Биће умјесно, да овдје споменем, како ће свештеник исповједити глухонијеме, и ако они у строгом овом смислу у болеснике не спадају. Који су писмени могу му и написати своје гријехе. Само ту хартију мора свештеник пред очима глухонијемог спалити, или на најситвије комадиће потргати. Код неписменијех послужиће се знацима, које може од шихових укућана дознати. Свештеник нека добро пази, је ли шихово кајаше свесрдно и искрено, па према томе нека их веже, или разријеши гријеха 2 ) Што се тиче болесника, који болују од какве заразе, може свештеник, и не- приближујући им се, исповједити их, само што тада мора све из близине уклонити, који би могли исповијед чути 3 ) Ако би се догодило, да свештеника, кад је на путу, или изван дома и цркве — позову, да болесника исповиједи, а он нема епитрахиља код себе, нити му је због опасности од смрти могуће чекати, док му га донесу, то он тајну исповиједи може свршити без икакве свештеничке одежде^). У неким мјестима у Русији, по старинском обичају, начине појас или платно у виду епитрахиља, што држим, да никаква основа нема, пошто ннје освећено 5 ). ПричегиЛивањб болесника. Тајна исповиједи обавља се на само, а причешћа пред свијем, укућанима, како би тај свети чин свечанији изгледао у очима болесничким. Св. частице спремају се обично на Велики Четвртак, као на дан кад је тајна причешћа установљена, али могу се спремити оне и у друге дане. У оним мјестима, гдје се често служи, или Сваки дан, могу се остављати од једне литургије до друге и нарочито спремаше не треба чинити 8 ). Свештеник мора свагда држати кивот са св. частицама на св. престолу у цркви, и само онда, ако је црква изгорјела или је каква кужна болест, а црква је далеко од куће, може св. даре држати крај себе код куће. Ту им је најприличније мјесто у соби, гдје се често не залази, и то под иконама при запаљеном капдилу 7 ). Свеште-

*). Практическое наставленш саставл4но Павломт. Николич^ протоир. карловачким стр. 46. г ). О исповиједи М. М. Бана стр. 82. ХоИнацкШ стр. 154.

Истина 1887. стр. 139.

3 ). Хоинаџкт стр. 164.

4 ). Требнак П. Могиле стр. 342.

5 ). А. 0. Хошнацкаго: Пр-иктическое руководство дла свлшенно-служителеи стр. 155.

в ). Учиш. извј. стр. 17.

'). Хожнацкш стр. 108. Исшина 1885.—1886. стр. 403. „Гласник православне цркве", орган архијерејског сабора ујануарској свесци од ове године доноси наредбу како треба свештеник да причешћује болесника ван храма. У н,ој се налаже:

1. Да свештеник при примању св. частица за причешћивање болних претходно стави на се епитрахиљ, окади дарохранилницуЈ ноклони се, за тијем узме св. частице, завије у чисту бијелу хартију, и по том убрусом умота. (даље на другој страни).