Источник

итр. 136

источник

Г.р. 9

вјечно обмањивати; да л' рано или касно, али ће доћи вријеме, кад ће се све тајне срца нашега открити не само пред нашом савјести, већ и пред Вогом и пред цијелим свијетом . . . Па није ли боље погледати у своју душу сад, јер је сад још у нашој власти што-шта учинити, да ју очистимо . . . У најгорем случају још није касно вапити свијем срцем Оному, Који очишћава сваку грјешну губу: Божв, очисгаи менв грјвгинаго и помилуј мв!

Одношај свештеников ирема болесницима 1 ). — 15асо Мостић [Мостар.] III. Лсиовиједање болесника. Тајна исповиједи у ошпте изискује од свештеника велике спреме, искуства и опрезности, а далеко више, кад се она врши на болесницима. Ако је свештеник болесника чешће похађао, те је тајну исповиједи за времена свршио, док се још болест није развила до задњих граница, ту је могао по општим правилима поступити. Али има много случајева, гдје се болест нагло развије, или опасност од смрти наскоро наступи, да свештеник и поред најбоље воље и хиташа, једва болесника у животу затече. У таким случајевима, свештеник се при исповиједању мора задовољити са најкраћим питањима. Има ли болесник какав гријех, који му узнемирује савјест, а да га није већ исповједио ? Налазили се у миру и љубави са свима људима? Праштали свима који су га увриједили? Каје ли се искрено за гријехе почињене, и обећаје ли, да ће се гријеха оставити, ако оздрави? Вјерује ли у Вога и Спаситеља Исуса Христа? Та и слична питања могу да послуже у мјесто опширнога чина исповиједи, изложеног у Требнику. На ова питања свештеник од болесника неће тражити, да му потанко одговара, него ће се задовољити тијем, што ће му потврдити, да јест неки гријех учинио, или није. А ако болесник не би могао говорити, то ће он покретима руку и мимиком исказати; а јели и оглухнуо, свештеник ће се и ту знацима морати послужити 2 ) Знацима ће се морати послужити и код лица, која непознатим језиком говоре, при тому добро би му дошла личност, преко које би болесник могао исказати своје срдачно кајање. Свакако, таког болесника

1 ). Види „Источник" од о. е. бр. 1. и 2.

2 ). Пасширско богословље: штампано у Биограду 1864. стр. 186. СиомоЛно уиусшво о исаовиједи М. М. Еана стр. 281. Архимандриша Бориса ; Записи из пастирског богословља. Приручник иравославног свешшеника, пријевод Георгија Јовановића стр. 72.