Источник

ДУХОВНИ лист ЗА ЦРКВЕЕО-ИРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕВЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ. Год. XIV. Сарајево, 15. маја 1900. Бр. 9 ВЛАСНИК: Н»ИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕЈИ. УРЕДНИК: ИЛАРИОН РАДОНИЋ, ЈЕРОМОНАХ.

НЕЗБАИП т -1НО. С/шне из историје црквенога пјесништва и музика у православној цркви. — Јеромонах Владимир Боберић, гимн. катихета. [Сарајево.] (Наставак.) Ш. Период (опадање црквеног пјесништва). (820.—1300.). Период овај период је опадања и малаксавања црквеног пјесништва. Дјела пјесника овога периода далеко заостају за дјелима класичара не само по облику, него још више по духу и садржини. Нестало је давно оне изворности, љепоте у идејама и музике у језику, наступно је велик застој. ГПто се пјева, то нијесу какви новитети, но сухопарне парафразе пређашњих пјесника и понављање мисли старих пјесама. Карактеристика овог периода јесте велик умор грчкога духа На мјесто његово пробудио се дух млађих народЛ: Срба, Бугара, Руса, и Влаха, који од прилике у то вријеме сталпо примају хрпшћанство од грчких свештеника, а са хришћанством и грчко богослужење и црквено појање. Као производе чистога српскога духа можемо споменути овдје Службе Орбима свецима , у којима су српски црквени писци и пјеснпцн прославили и опјевали богоугодни жпвот и дјела Срба све. таца. Исто такви производи јављају се и код осталих православних народа.