Источник

Стр. 130

Знаменитији радници у овом перподу су: Император Лав Мудри (016). ЕБегове су у октоиху васггрсне јутрење стихире, које се зову „јеванђељске стихире", трокхрм ешд'.уос- Ове стихире нијесу ништа друго до лн парафразе васкрсних јеванђеља, и то парафразе без велика полета, доста сухе и троме. Бзегова је н она духовска стихира: ПрТидите /нодУе прТгиостасно-иб Кожестк^ иокломи.иса, и оснм ове многе друге, к>је носе име Лава. Сличан је по дару и рхду овоме император Константин Порфирогенит (912—959). Саставио је васкрсне свјетилне, тзв. ексапостилмре парафразирајући васкрсна јеван^еља као и Лав. Вриједна је спомена нека монахиња Касија (Касијана), од које је доста пјесама ушло у црквене књиге, а била је позната и иначе као знатна пјесникиња свога доба. Вјероватно је, да је и Јован Кукузељ (живио је при концу 12. в.) нешто пјевао. Иначе он се бавио поправљањем и удешавањем текста за мелодије. 0 овом раду његову спомиње се на другом мјесту. Од Григорија Синаите (ј- 1346) који се подвизавао на Синајској гори имамо лијепе „Тројичне тропаре" на васкрсној полуноћнпцп: Достоиио естк Тдки) коистиии! * * «• Грчки црквени пјесници држали су се из пајпре античког облика грчке поесије, строго су пазили па метрпку и квантитет, и у опште није се сматрало пјесмом, што се није слагало са законима метрике. Тога се принципа држао и св. Григорије Вогослов, па и другн, чак и Дамаскин пјева неке каноне у шестостоиним јамбима. Но није дуго робовао дух хришћанских пјесника у овим крутим оковима старе метрике. Видјело се наиме, да је много боља она поесија, у којој има и музике у говору, гдје се пази на акценте и на говорну музику и таласање. Но и ако се ова музика могла за поесију сматрати, Византинци су ипак за дјела црквених пјесника говорили, да су писана хатаХоуабеу или Хбуф, јер ријеч поесија они су употребљавали само за оне пјесме, које су сложене строго по квантитету. С друге стране, кад Византинци обиљежавају црквене пјесме прозом, они их ипак разликују од прозних саставака, јер су црквене пјесме биле по броју слогова, по акценту и мјестимичном облику ипак нешто различно од обичне прозе. Да су они црквене пјесме били сматрали баш простом прозом, не би називали њихове састављаче мелодима, пјесмописцима и пјесницима. У истини су црквени пјесници при састављању пјесама пазили на извјесна правила и законе, нијесу дакле са свим слободно писали; а што им даје права, да се назову пјесницима у