Источник

Бр. 10

ИОТОЧНИК

Стр. 1.47

зима из XVIII. вијека читамо шта внше да је отаџбина свете Петке српска земља н да је она Српкиња. I Га и Раврило Стефановић јеромонах из прне полокине XVIII. вијека повео се за опом традицијом када је написао ове ријечи: „Скетлл преподокнд Парлскек1л, што с( иазикл!! Петкл, онд и родолпу скоил! Орккинм" (Гласник срп. уч. др. XXXIV. стр. 166.) Но да о томе ие може бити говора види се из житија твеног од бугарског патријарха Јевтимија (81аг1ие IX. р. 53), по коме је она била сестра Јевтимија, потоњега скетптеља и епископа града Мадита код Калииоља, коме у другој полокини XIII. вијека написа похвално слово Григорије П. Кипарски, цариградски патријарх од 1283—1289. (Вуг. 2е11;8сћг1Л II. р. 314—315). Популарност св. Петке на Балканском полуострву огледа се и у прилично великом броју рукописа словенских, у којима је или житије скетитељке или н>ој у почаст састављена служба. Ннјпознатнје и пајраспрострањеније житије св. Петке јесте од патрнј.чрха Јевтнмија, које је овај знаменити бугарски књижевник написао илп прерадио између 1375.—1393. г. Житије ово штампано је у ^П1. књ. Гласника срп. уч. друштва но веома некритично, што даде повода Ст. Новаковићу да га поново наштампа по изданом тексту у зборницима Божидара Вуковића из XVI. вијека (81аппе IX.). Јевтнмијево житије св. Петке носи на себи главна обиљежја средњовјековне византпјске, а поглавито словенске хагиографије : оскудност у историјским датима, детаљно цртање подвижничког живота дотичног божјег угодника и истицање чудеса због чега чудеса добивају више легендаран карактер. С тога и није чудно да у овоме житију читамо, да је бугарски цар Јован Асен II. (1218.—1241.) отео Цариград од Латина. Напоменућу још да кроз житије Петкино провејава она снажна струја аскетског правца и „ еезл^оисткУа ", коју онако снажно покренуше у Византији у XIV. вијоку Григорије Синајит и Григорије Палама а у Бугарској Теодосије Трновски, учнтељ патријарха Јевтимија. Већ је II. А. Сирку 1883. год. у чланку Њћсколвко зам ћтекм. о двухт> произведеншхт. тхрновскаго патрјарха ЕквимГл (Сборникт> статен по славшшв г ћд4ипо, составленнБти и изданнвш ученшсами В. И. Ламанскаго) покушао растумачити везу између Јевтимијева житија св. Петке и грчких житија, истичући неке црте, које су могле бити позајмљене из онога апокрифног грчког житија. Но наводи Сиркови не изгледају поуздани. Имајући на уму двије врсте Петкина житија у грчком: апокрифно-неканонично и канонично Јјакона Василика, трагао је Ст. Новаковић међу словенским рукописним зборницима не ће ли се можда. и међу слокенским житијама наћи какво апокрифно житије св. Петке. Труд његов не бн узалуд, јер нађе апокрифно житије св. Петке у два