Источник

Стр. 148

Бр. 10

рукопнса из XIV. вијека: један словенско-бугарске, а други словенскосрпске редакцнје и приопћа нх у XXIX. Споменику срп. крал>ев. аггад. у Биограду. Послије њега штампао је исто то апокрифно житије у мало сажетпјем облику по рукопису одеског универзитета XV. или XVI. вијека А. Белић (Замћтка о сланлнском-Б жит1и св. Пнтки-—Пегки, отд -ћлбнми оттискт, нзте . Извћстш О гд. русск. азв1ка и словесности имп. акад. наукт., т. П. (1897.) књ. 4. стр. — 104~>. — 1057.). Кратка садржина овога апокрифног житија ово је: Родитељи светите .Бке Агатон и Политија су добри Хришћани, но па велику жалост своју немају дјеце, док им се напокон Бог не смилова и не иодари им дјевицу којој дадоше име Петка. Дјевојчица ова већ од малих ногу води богоугодан живот и чита свете књиге. У добу од 9. година полази поганичке земље 1 ) да шири и проповједа хришћанство. Стигавши у град у коме је владао цар Андинонос буде подвргнута мучењу. Но помоћу Божјом одржа она над свима мукама побједу. Исто тако изађе она неповриј еђена од мука, које јој је спремио цар Темиос, но у граду цара Асклијоса заврнга она свој земаљски живот на мученички вачин. Чудновато је да се ни Нокаковић ни Белић, штампајући ово апокрифно житије, које тобоже полази са онога грчког апокрифног житија, уииштеног по наредби патријарха Муцалона, не осврнуше на житије Јевтимијево и не поредише их једно с другим. Покрај свега апокрифног карактера овога житија пада ипак у очи да се св. Петка ставља у тако рано доба, у доба првих почетака Хришћанства. Прочитавнш ово житије опажамо Петку у туђем сједишту, у сједишту поганичком, у коме се уз то сретамо са старим класичним додуше исквареним именима. И збиља Калужњацки у горепоменутој књизи с правом закључује да се ово апокрифно житије не односи на нашу св. Петку него на мученицу Петку из друге половине П. вијека послије Христа.? из времена римскога цара Марка Аврелија (161—180.). Закључком Калужњацкога дакле поништена је она веза између словенског апогсрифног житија Петке и грчког, уништеног по наредби Муцалона. Но у накнаду за то пронашао је Калужњацки у митрополитској консисторији у Черновици пергаментски зборник из XIV. вијека у коме се налази житије св. Петке из Епивата. За то житије држи Калужњацки да је пријевод онога грчкога житија св. Петке, које је по наредби патријарха Муцалона, написао ђакон Василик. Карактеристично је да се у овом

Ј ) Новаковић у предговору ка овом житију (Спом. XXIX. стр. 24) тумачи оно мјесто у житију: ЦДрк »линв. ишшмк Лндиноноск као цар јелински. Пошто је ово житије преведено с грчкога то се овдјепод ЦДрк 'Гминк има разумјети цар поганички, јеру УШ. вијеку име КХХг^г^не означавагае националност него моганике на супрот хришћанима (Види Вдшлкикк: С ллкане кђ Грецји. р. 12).