Источник

Бр. 10

ИСТОЧНИК

Стр. 151

од неких свештеника, да у њиховој парохијн, од тога зејтина умјеснће ногачнцу једна постарија, чиста жена, и та ће се погачица за седам дана давати болеснику, да је поједе. У Могилином Требнику изриком стоји, да се ово уље не може употребљавати за какво друго помазивање, као ни за какве друге иотребе 1 ).

Религијозно-морални листићи. Намијењено лравославној српској иладежи и свакол Хришћанину. Превео и попунио: Јован Петровић, свештенпк-катихета и професор у Загребу. Не укради. Осма заиовијед Божја. Кад би цар дао своме поданику ма какав дар у руку, и кад би ма какав нитков отео тај дар пред царевим очима: што би онда учинио цар отимачу? Заиста би плануо силним гњевом на отимача И с правом: јер би то била и за цара велика увреда, а и слузи његову велико понижење. Човјече! Бог, цар небесни, даје ближњему твому добро Своје, да њиме управља, а ти отимаш то добро из руку његових; и Вог види то безаконо дјело твоје, види и у књигу записује. Расуди, човјече, какву увреду наносиш ти Богу, а какво понижење људима, и зато, — како ће се силни гњев Божји на те распламтити — не може се исказати! Оне, који нијесу браћи својој — сироте и оскудне људе — помагали, шаље Бог у огањ вјечна; а шта ће бити онима, који не само не помажу, већ њихово добро отимају и краду? Размисли о овоме, лакоми грабљивче, који се не можеш у туђини добром заситити? Када ти ма на који начин отмеш од ближњега твога добро: помисли, кога ти тада вријеђаш? Ти вријеђаш онога, кога ти је Бог заповједио да љубиш као самога себе; кријеђаш онога, који је створен по образу и подобију Божју; вријеђаш онога, кога је сам Бог заволио, омио, очистио, осветио, искупио часном и најдрагоцјенијом крвљу Такш агнца непорочид и пречиста ХрТста. И то дјело, увреду брата свога, за кога је Син Божји крв Своју пролио, сматраш ти за мали гријех! Судите сами, — неће ли се заузети цар, кад ко вријеђа милога му слугу? Не ће ли се осветити уврије^ени до срца отац кад ко сина његова погрђује и подкрада? Но сваки твој ближњи, о хришћанине, има у души својој образ невидљивога Бога, он је слуга цара превјечнога; па хоћеш ли избјећи гњев Божји, кад погрђујеш

*) О тајни јелеосвећења види у „Ручној књизи" Митрополита Михаила, и у „Источиику" аа год. 1894. превод „Освршавању тајне јелеосвећења" из поменутог дјела Хојнацкога.