Источник

Стр. 152

источник

Бр. 10

образ његов, кад слугу његова, и милога му сина вријеђагп ? Отимач царскога дара вријеђа више себе него онога човјекп, од кога отима тај дар: исто тако и сваки отимач, тат и граб.кпвац шкоди више себп него оному, од кога краде; оп се лпшава милости Божје и потпада под казну времену и вјечиу. Ми нидиио, да се имање, стечено иеправдом, расипа и нестаје га, и сам отимач трпи понижење и мучење савјести и свако зло; и често се догађа, да се такови за неко вријеме обогаћују, као цвијет у иољу, за неко вријеме блистају, ал' иа један пут као цвијет увену, падну и постаиу као једап од најсиромашнијих људи. Отето ту^е добро јест огањ, кад падпе у ту}ју кућу, упропасти све остало имање. Јер гдје је неправда, тамо је клетва Божја, тамо нема никаква добра, већ свако зло наилази. Отимачи и грабљивци слични су човјеку, који грабп воду решетом: тако из њихове руке пзлети све, што год отму п стеку, као и вода у решету. Отимај и граби човјече, штогод хоћеш: ипак ће све из твоје руке исклизнути, и твоје властито прогутаће неправда као огањ! А да ћеш пасти под вјечну казпу, иише апостол: ни лнрњицм, ни хицјницк!, ни тати царствТА В ож Т а не иасл^кдАт^к (1. Кор. 6, 10.) Неутјеггшо страда јепанђеоски богаташ у пламену пакленом, и страдаће кјечно зато, што није нараиио Лазара, који лежаше пред вратима његовим гладан и жељаше се наситити од мрвица, које падаху с трпезе његове, нпје се смиловао њему нитн се сажалио. А какав плач и вапај очекује онв) који сами грабежом, отимачином, оговарањем, обманом, лукавштииом и неправдом својом доводе ближње своје до тако жалосног стања, у каквом нам представља св. Јеванђеље убогог Лазара!... 0 човјече! ти се користиш туђим временито, али ћеш страдати вјечно, и платити за то . . . Страшно је и слушати о вјечном страдању, а камо ли страа,ати, но нећеш избјећи тога, запста не ћеш избјећи, ако се не покајеш и не измириш са братом својим. Мири се с.а суиарником својим брзо, док си на иуту с њим, да те суиарншс ие преда судији, а судија да те не иреда слузи и у тамницу да те не вргну. Заиста ти кажем: не Леш изиЛи оданде док не даш до иошљедн>сга динара (Мат. 5. 25. 26.). Мири се, човјече, мири се брзо са свима, когн год си увриједио, мири се док си на путу живота сво1'а, док те није праведни с\ дија позвао к себн на суд. А зове свакога кроз смрт. А какав будеш позван, такав ћеш и изићи пред суд његов, тада ћеш тек видјетп. какво сп зло радио! Него се покај и поврати отего, и раздаји добро, које си зло сабрао, да не иза!>е с тобом на онај суд и да се не ])екие за тебе : гле човјеЕса и његових дјела! А за примјер узми Закхеја, јеванђелскога царинара, он је зло сабрано богатство расуо: Четвероструко Лу вратити