Источник

Бр. 11

ИСТОЧБИК

Стр. 171

Па докле тако драгабраћо?! ГГренимо се и стресимо са себе ту грјеховну чаму; одбацимо ту хладнокрвност према вјери и гласу цркве своје; ишдупајмо из срца користољубље, које је коријен свију зала (I. Тим. 6, 10.). За што полагати толику бригу око богатства? Нијесмо ли се зар још увјерили, да кад човјек умре „ништа собом не понесе, до скрштене празне руке и праведна дјела своја". Ето, браћо, баш дапас прилике, да се поправимо. Сјетимо се оног величанственог и страшног догађаја при ком „небееа оуеодиш.*, ко( тршсгл. и Чујмо, задрхтимо и паднимо и ми пред ријечима: „Тогш ПомКшлит:". ГГробудимо душу своју пјесмом црквеном: Д8ш! жоа, д У ш( жоа, когглни что шншн, конгцг приклижлЈтгА и м/«,1шн !.иУтити[А. (Кондак у четвртак пете недјеље чаеног поста). Јест драга браћо конац „нашем" животу може бити сваки час. „Смрт је ближа од кошуље" каже народна пословица. Будимо дакле приправни с душом сваки час. јер нигдје нећемо наћи утјехе, нигдје радости и весеља изван своје душе, свога срца, сједињеног са Господем нашим Исусом Христом. Само у заједници с Бзиме опростивши се земаљских, таштих и пролазних ствари биће нам добро, бићемо блажени. Помолимо се Богу из дна душе, да таштину нашу преобрази у смиреност; помолимо се из дубине срца свога, па ће благодат Божија у свако доба дати нам помоћи и силе, да се опростимо заблуда, гријеха и порока својих и да постанемо и ми од грјешника праведници, јер ће мо само тако бити мили Господу Исусу Христу и само с Нзиме у заједници узвикнути: Добро нам је, Господе у блаженом царству Твоме ! — Амин !*)

Црнвене вијести, Његово Високопреосвештенство госи. Григорије у манастиру Озрену. Неђеља „Свих Светих" остаће дубоко урезана у срцима народа околине манастира Озрена, јер тога дана удостоио га је Његово Високопреосв. Григорије митрополит Зворничко-тузлански својом посјетом, којује учинио ново добивеној пастви. Долазак његов одређен је био у суботу 3. јуна. Тога дана у 5 сати послије подне, стигло је Његово Високопреосвештенство са својом пратњом на жељезничку станицу Петрово-село, гдје га је дочекало околно свештенетво са народом, који га је одушевљено дочекао. Од Петрова села кренуо се пут манастира. У црквеној порти дочекала су га школска дјеца у два реда на челу са својим учитељем. Пут до цркве бијаше носут цвијећем, а црква около окићена вјенцима од цвијећа. Ступивши пред порту дочекан је са: живио! а Он благосиљајући народ, дошао је до пред цркву, гђе су га дочекали три свештеаика обучени у одежда. Улазећи у св. храм уз појање тропара, Његово Високопреосвештенство помоливши се Богу, ушао је у св. олтар, и прегледавши га вратио се у свој сто. По отслуженом мслебствију поздравио га је настојатељ манастира г. П. С. Иванчевић у главном овим говором: „Један од највеселијих дана за Озрен цркву и околни српски народ јест и данашњи дан, који ће дан манастир Озрен и Срби Озрењаци убиљежити у књигу радости, јер први пут званично посјећује нови Архипастир Озрен цркву. *). Говорио пред наставницима и слушаоцима богословије у Рељеву.