Источник

ДУХОВНИ лист ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕП1ТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРДЕГОВИНИ.

Год. XIV Сарајево, 15. јуна 1900. Бр. 11 ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОIIРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕ ЈИ. УРЕДНИК. ИЛАРИОН РАДОНИЋ, ЈЕРОМОНАХ. НЕЗВАНИЧНО. Слике из историје црквенога пјесништва и музика у православној цркви. — Јеромонах Владшшр Вобернћ, гимн. катихета. [Сарајево.] (Наетавак). Јудвјска музика и њен утјецај на хришћанску музику. Велики додир и свеза јудејског народа са египатским послије смрти Јосифове и особито у Мојсијево вријеме даје нам вјеровати, да је култура Егиићана утјецала на Јудеје, те што Јудеји и на музичном пољу показаше, све је то било нашљедство од Египћана. Исте инстру • менте, којима се служише Египћани, видимо и у рукама Јудеја. Кимвал, у који удараше еестра Мојсијева пратећи побједничку пјесму по сретном пролазу у Црвено Море (Исх. г. 15.), Давидова троугласта харфа, јудејскп невел, јерихонске трубе, све су то Јудеји нашљедили од Египћана. Тако се развила и јудејска обредна пјесма по примјеру египатске, јер јудејске пјесме потичу тек из времена послије изласка из Мисира 1 ). Како је музика на душу утјецала, види се из причања, како је Давид узевши гусле ударао руком својом, и гонио злога духа од Саула, те му је било боље и одлакнуло му (I. Сам. 10, 23.); а у Јелисија будио св тророчки дух, кад му је гудар гудио (II. Цар. 3, 15). (И наши гуслари одсвирају прије пјесме као неки прелудијум, да се '). Бг. С. Коћ1: Ми81к^е9о1исћ(;е стр. 19.