Источник

(Зтр. 220

цркве, као н. пр. Тертулијан 1 ). блаж. Јероним 2 ) и Августин 3 ) на супрот овоме тврђењу доказују, да Господ са приведеним ријечима не искључује у одношају к васкрслима полне разиоликости, већ искључује у њих само битствовање оолних потреба. 1Го мишљењу ових пошљедњих учитеља цркве, ваља на сравњење Госнода оних ускрслих са анђелима, гледати само као на просту потврду предидућег, које не прелази значења 1ег1шш сошрага1 ;101П8. Новији тумачп обично пристају уз пошљедњу групу отаца и учитеља црквених, т. ј. уз оне, који не побијају полних разноликости васкрслим тјелесима 4 ). Истпнитосг овакога назора и мишљења без сваке је сумње и пуно се потвр|јује они апостолским учењем, да ће васкрсла тјелеса у суштини бити иста, као и данашња. Разлика међу њима бива само у толико, што ће она прва бити одухотворена. прослављена и бесмртна (бшјЈ-а тгицатњбу. Кор. 15, 35—54; Фил. 3. 21), Везбрачност код васкрслих, без сумње, базира И. Христос не на том, што они — слично ан^елима —■ не ће нмати полне разноликости, већ на том, што они, како је и горе речено а сагласно са причањем св. Луке, умријслии не могу (обтг уар а.ко&а.уе1ч гп бкуаутас. Л к. 20. 36). Неке пак рационалисте изводе из ријечи Исуса Христа тај закључак, да анђели нијесу обични духови, но имају натприродно и прослављено тијело 5 ). Тако н. пр. Мајер казује: „Из иротумаченог нам мјеста, у коме се Исус Христос дотиче апђелскога својства будућих тјела, јасно се види, да анђеле не треба сматрати само за духове, него за одухотворена тјелеса. Ова претпоставка неопходно истнче из ријечи Христових. Слава (бб^а) ан^ела тиче се у истини њихових тијелб" 6 ). Но ово мишљење рационалиста не може се потврдити ни ријечима ни тумачењем Господњим, а тако исто ни другим мјестима св. Писма. У истини, ријечима: „о васкрсепију нити Ие се жвнити пити удавати, него Ив иребивати као аиђели Вожји на небу " (Мт. 22. 30) не пориче се

Ј ) Тертулијаи доказује, да ће сви људи ускрснути у истом оном тијелу, у коме су на земл>и живјели, са свима својим тјелесним удовима, ако ови ноставши духовни, и престану свршавати пријагање дужности своје. Ое гезиггес^опе сагп18, сар. 49. 460. сравни Твор. Тертул. перев. Корн&ева, С-Петерб. 1850, ч. 3. стр. 143 и 100. 2 ) 81 1П гезиггесИопе поп пи1зе1; пе([ие пи1)еп1;иг, гезиг^еп*; ег^о согрога, ^иае роззпи!; пи1зеге е1 ни1л. Кето ^шрресИсИ; (1е 1ар1(1е е4 агђоге е! геђиз, диае поп ћађеи1; тепећга ^ешЧаНа, ^иос1 поп ттђап!, педие пићапШг; зе(1 Ле ћ1з, ^иае сит пићеге, 1;атеп аНа гаИопе поп пићеп! (Соттеп!. 1п Орр е<1. 1684. р. 54.) На другом опет мјесту учи бл. Јероним, да ће ускрсла тијела битн по облику и саставу своме иста онакова, какова у гроб смјегптеча бјеху. По ријечима Спаситеља у њих, сдично анђелима, не ће ' бити брака (Мт. ХХП 30), али ће се полно разликовати, јер ће Јован бити Јован, а Марија —• Марија. Ер184. 61. ас1 Раттасћ. аДуегз. еггогеб Јоапп. Рапв. 1009. ра^та 661. 8 ) Бл. Авгусшин тумачећи ријечи Христове: „о васкрсењу ниши Ие се удавати ниши жениши и (Мт. ХХП. 30) вели, да Господ овим ријечима не уништава полне разликости, него он само у васкрсењу брак пориче. Он баш на против тврди, да ће се људи полно разликовати, о чему нам свједоче и ријечи: „нити ће се женити а — што се односи на мушкиње ; ;; нити удавати" — што се тиче женскиња. Се С1 у 11;. Ве1. Ић. XXII. еар. 17. 4 ) Меуег. 8. 451; КегТ. 8. 437; 8сћап%. 8. 456; Михаилч е»: Толков . Еванг. Мат. стр. 412. б ) Н. пр. Хан, Курц, Каниц . Цит. код Меуег . 8. 452. в ) Меуег д. 452.