Источник

Вр. 16

источник

Стр. 227

управо ан^елима тјелесност у њеном вишем или прослављеном стању, али се уједно она тим неопходно и не претпоставља, како то хоће рационалисте, позивајући се на присподобу анђела и васкрслих људи, који ће ускрснути са духовним прослављеним тјелесима. Главно је нама овдје то, да ми у изреци Спаситељевој гледамо само присподобу, а не изједначивање. На другим мјестима Св. Писма ан^ели се називају певидљивима (Кол. 1. 16) и управо духовима (-угицх-х ■ — Јевр. 1. 14), из чега без сумње гаљедује тај закључак, да су они чисти н бестјелесчи духови, који иемају тјелесности ни у којем смислу, — ни у грубом облику, какав имају данашња земаљска човјечја тјелеса, ни у облику одухотвореном и прослављеном, какав ће људи по васкрсу добити. У потврду свога мишљења Мајер се позива на ријечи св. ап. Павла: „и тјвлеса су небеспа, и тјелеса су земаљска, но друга је слава небесних, а друга земаљских (1. Кор. XV. 40), но под пебесгшм тјелесима не разумију се овдје тјела анђела, већ тјела праведних људн послије васкрса, а под тјелесима земаљским имају се разумјети — тјелеса грјеш. ника. Апостол на овом мјесту указује на ону разлику, која ће имати по својој духовно-наравственој каквоћи такова и друга тјела. Показавши Садукејима, да васкрс умрлих не ће бити онакав каквог су замишљали равини и Садукеји, да умрли не ће васкрснути' са пријашњим тјелесима, доказује Исус Христос, да и у Св. Писму има директних мјеста о томе, да ће васкрс мртвих фактично бити. А о васкрсу мртвих — говори Он —- зар нијесте читали оно Богом Вам речено: Ја Бог Аврамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, но живих (Мт. ХХП. 31 — 32; Мр. ХП. 16—27; еДк. XX. 37—38). Приведене ријечп Спасптел.еве узете су из књпге „Исход" (Ш. 6.) а слободно изложене од еванђелиста по преводу ИХХ. ЕБих је изрекао Бог Мојсију на гори Хориви из купине, која је горела а није сагоревала, о чему св. Матеј не говори, а што св. Марко и Лука помињу. Код св. Марка казује се: ., А за мртве, који &е васкрснути, зар нијесте читали у књизи Жојсеја, како му Бог крај куиине (трнова честа — ттј? (Затоу) рече (ХП. 26). А св. Лука говори: „А да Ле мртви ускрснути, то је и Шојсеј крај куиине рекао, када ]е назвао Госиода Богом Аврама и Богом Исака и Богом Јакова (XX. 37) т. ј. Мојсеј писац књиге „Исход". У чему се налази сила и снага ријечн Божјих Мојсеју, приведеннх од сгране Исуса Христа, и како се у њима огледа несумњивост и непромјењивост истине васкрсења умрлих, — то налазпмо јасно исказано у сп. отацб, и учитеља цркве. Сагласно њихову тумачењу смисао гореозначене изреке може се овако претставити: Јехова назива