Источник

Стр. 242

ИСТОЧНИК

Бр. 16

„Учишељу, Ти си добро рекао (Лк. XX. 39.) Фарисеји су признавали иаскрсење умрлих, но у ријечима Јехове: „Ја сам Бог Аврама, Исака и Јакова ", исто као и Садукеји, нијесу иалазили доказа његове фактичности 2 ).

Религијозно-морални листићи. Налијењено православној српској иладежи и сваком Хришћанину. Превео и попунио: Јован Петровић, свештеник-катихета и професор у Загребу. Шта је то црква Христова? Вјерујем, да је само једна, света, саборна и аиостолска црква која је утврђена крвљу и науком Господа Исуса Христа, Његовнх апостола, светих отаца, и светих мученика, којој не ће нигда одољети врата паклена, које се чврсто држи источно-православно исповиједање. (Дио I.) Та црква јест )една , јер је само један Бог, једна вјера, једно крштеше, једне тајне и заповиједи и једна наука Хрисга и његових апостола. Та је црква света, што вјерује у Светога светих, има најсветије тајне, предане од Христа Бога, и нигдје се не може наћи благодатно освећење, већ у светој цркви православној. Она је саборна > јер је састављена из народа цијеле васељене, а не састоји се из једног ма ког народа, као што се прије састојала из Јеврејскога. Она је црква ааоешолска , јер има свој почетак, и добила је власт свештенства од самих апостола. (I., 57\ Темел. и глава све цркве јест сам Христос, њени зидови закон Божји, њени стубови — Апостоли, Јеван^елисти и учитељи, њен покров — сам Дух свети. Она је град велики цара небеснога, гдје се заклањају сви, које напастује проклети ђаво. Господ је утврдио цркву своју тако, да врата паклена, то јест, сва сила ^аволска, свн јеретици и невјерници никада је неће моћи надвладати, јер је њезин неимар основао ју не на слабом пијеску, вер на тврдом камену, на истинитој оној исповијести апостола Петра: Тк1 есн ХрУстоет*, синт* Когл жикога (Мат. 16, 16) —• на исповијести, коју сам Христос Господ назива каменом: на селгк калини созиждб церковк л1010, и врата адокд i« Лдол ^готт* еи (18). Та је истина тврда и непромјењљива, јер су то ријечи самога Христа којега и апостол назива каменом: ка 'лшгк же к-к ХрГстоск (1 кор. 10, 4). Тако је сталан темељ цркве! Она стоји, као висока пећина, о коју ударају дан и ноћ са свију страна таласи морски, — стоји неповрије^ена, 2 ) Равин Симеон бен Елеазар, побијајући Самарјанске књижевнике (вопћов), који су говорили, да из закона не треба доказивати васкрс умрлих, на основу XV. гл. 31. ст. књиге. „Числг", казује им ово : „Како ви говорите, да се о васкрсу умрлих не говори у закону, кад он изрично вели: иропаш\е дј/ша та (наругаиоца заповједи Господњих); гријех њен на њу. ПрочатИе — коначно у овом свијету. Гријех њен на њу: Када? Зар не у будућем свијету? П^ћ1/оо( Ногае Нећг. е1 *.а1пшс1., Соп1аћпочае, 1638. 1ћ. II, ра§-. 242.