Источник

Стр 276

источник

Бр. 18

тоуо7, кад се мелодија почињала с једним гласом, па прешав у обим и област другога гласа, овим пошљедшш се и свршакала 1 ). Нпр. Стихови пред стихирама тнестога гласа подобиога почињу другим гласом самогласним, мислио ба човјек, да је други глас, док се пред крајем не извије у шести подобан. Још јаснијп прпмјер овога прелаза, цетароХђ хсх.ха. хбчоч, показаће нам тројични троиари иа недје.љној полуноћници, гдје мелодија јасно почиње шестим гласом с ланословским плп хвалебним (управо тај глас доминира). док се на тсрају не извије са свим у тоналност другога гласа самогласнога.

3

в-

ш в

о

Л8-че зар ну а тко- а .мол = нУ а коз = сТ = аи л»н Е о - же = л ^ои

Г\ *

1

Ф

ђ 1

>—

—

• •

® 0

•

9 —

0

■ 0

0 *

&

трТ = V - по = стас ч( все д*к ЈО-

те - лк>

• ф

&

«

Н ДО « <ИА 110 = кл«жи тко=е < а не=прн*ст8п = НМ = Д СЛа=КК1 оР* - 0'

—НгЧ ш — *

: ж

* "у- •

г

гН |®| м

|=И=

I

-Ј

/И"к =' нжпк.

ск^к = телтк и скН^то^но - се^нт* и не-из Став: и дол!!* , иа покажи ткосд ншрнст8пнк1л слаку, ск^ктм-к и ск^ктоносентх је најфинији и иајњежнији мол шестога гласа, који се у ријечи неизлгкнсн-к у слогу л»-к извије у други глас самогласни, којим се и свршује, те изгледа као да је пјесма у другом гласу. 4. Под овим бројем навешћемо, да су се напјеви и гласови мијењали још и због тога, што је пјевац често пјевао онако, како му је говорила слободна воља и укус; те од туда постадоше многе варијанте по добу и вијековима, а различитих бивало их је у разноликих народа, који са примањем грчкога. пјенија уносише у њ мало по мало и особина свога народнога духа. У самом једном гласу има више напјева, који сви иду по истом гласу, само се друкчије поје. Нпр. трећи глас има: самогласни, стеиенски, кондачки, па напјев, како се иоЈе ирмоси и сједални, а то је све посгало током времена и по укусу разноврсних појаца. СапШа ^ге^опапиз разликује се од пјенија источне цркве у

1) Вознесенскш: О церк. п4нт стр. 69.