Источник

Стр. 314

ииточник

Бр. 20

Исус Христос — иду десет дјевојака: пет мудрих са светиљкама пунима уља и пет лудих са светиљкама без уља. Дјевојке чекају женика и поспаше. У поноћ зачу се глас: Ето асеника ! Дјевојке поуетајаше и пет мудрих припалише светиљке и приђоше пред женика, а и пет лудих прппллише своје, али се оне угасише јер не имађаху уља. Док су отишле у град по уље и дошле натраг, женик је са пет мудрих дјевојака затворио врата и ушао у кућу на брак, а лудима је одговорио, кад га позваше : „Не познајем вас!" — На сусрет идемо ми Госноду Исусу, кога са неба очекујемо, јер вјерујемо у ЕБега плкн грАд8шч<1го го [,мкок> ј 8 дити жикм.п-к и /шрт&млгк. А да ли смо се добро опремили, канго ваља, на тај пут, да достојно дочекамо Цара над царевима и Господара над господарима? Јесмо ли понијели све, што нам је на пут потребно? јер није кратко ни лако путовање то кроз тегобе, муке и борбе. На бар да знамо, јелте, животу нам крај, и кад ће доћи суђени час! Али то не знамо, то је скривено испред нас, јер далеко је небо, далеко Тавор наш, на коме ће Христос Спаситељ и реобразиши нагие гтнижено тијело да буде једнако тијелу славе ЈБегове. Па кад не знамо суђена данка ни часа, кад пе син човјечији доЛи (Мат. 25, 13; Лука 12, 41), онда будимо опрезни и спр^м ни на путовању свом, не распасујмо се разузданошћу и рђавим животом, него мисл <.на увијек оном, гито је горе^ а не, шшо је на зем.љи (Кол. 3, 2), игитимо и молимо < (>мо оно, што је горе, гдје Христос сједи с десне сшране Бога (Кол. 3, 1), јер је. наше живљење на небесима, од куда и Сиасишеља очекујемо Госиода својега Шсуса Хрчс таПа да ли ми тако чинимо, хајде да се упитамо. 0, браћо! не треба дуго питати, погледајте само око себе, па да се о противном увјерите. Наше мисли, наше жеље, наше тежње силно су за земљу привезане, неки тежак магнет привлачи нас за земљу и материју. На што та журба? На што тај неуморни и нееити грабеж ? Куд јуриш тако бјесомучно? Зар увијек само о материјалном хљебу мислиш? Кад ћеш се једаред сјетити и на спас душе своје? А сви знамо и толико смо се пута увјерили, да је ништавно ово благо, гдје мољац и рђа квари и гдје лупежи иошкопавају и краду (Мат. 6, 19) спрам царешва Божјега и правде његове (Мат. 6, 33), а тој правди не можемо избјећи, јер извјестан је састанак са Господом, јер путници смо ми, који идемо Господу на сусрет. О, кад би нас помисао на овај пут могла зауставити мало, да се оевијестимо од моралне дремежи! Та за Вога, зар не видите, како смо се силно удаљили од циља и пута свога. Зовеио се хришћани, а ваљда се нигдје тако не гријеши и не отгша, као код нас: гарбух је наш Бог и слава у сраму нашему, јер земаљски мислимо (Фил. 3, 19); зовемо се хришћани, а ваљда се нигдје не гледа тако хладнокрвним, тако немарним оком, кад који од браће заблуди и погријеши — нема братеке опомене и савјета, да се грјешник на прави пут изведе; зовемо се хришћани, а ваљда се нигдје већма не радују, кад ко с имањем пропадне, него што се код нас чини - мјесто братске помоћи опака злурадост; зовемо се хришћани, а пикога нема, да утре врелу сузу са хладних образа сужњу, сиротану! 0, браћо моја, грдно смо се раенасали на путу свом, као да нам не предетоји састанак са Господом, кад ће преобразити Праведни Судија тијело наше и питати га са душом нашом, шта су у животу овом учинили: добра или зла; грдно смо се распасали, као да емо већ све учинили, што се тражи од нас, а не јачамо у врлини, нити пунпмо светиљке своје уљем добрих дјела, да будемо спремни, кад Господ дође судити живима и мртвима: грдно смо се распасали, као да је већ путу крај, а не знате, да још много морамо подносити, много увриједа, много патњи, много самопрегорјења. Може бити, нијесмо