Источник

Стр. 315

ни на по пута, а већ су се неки уморили, јер им се чини небо далеко и Тавор у магли, а не знају, да драги камен дугим глачањем тек постаје јасан и свијетао. Неке је омахнула на путу том варљива срећа овога свијета, која се ласкаво умиљава око човјека и слади му дане живота, и он ол ијен трон утом слашћу њеном заборавља на пут, куд је пошао, него се скрива за срећан скут и немарно дријема, а дани живота негова муњевном брзином јуре у неповрат, срећа ишчезлва као хитра ејенка, и доћи ће час, спустиће се црна ноћ, заклопиће се очи за навнјек ... а поелије смрти нема више рада ни заслуга, доцкан је кајање за оно, шго смо нарадили и нагријешили. И кад куцне поноћ п зачује се глас: Ето женика! устаће и они и припалиће своје светиљке, али ће се оне угасити, јер уља нсма, јер нијесу се за живота свога достојно спремили, па ће морати у мраку својих црних дјела чекати на строгу пресуду Праведнога Судије. Друге је зауставила на пугу том невоља и јад, тегобе и патње у животу, те се устрашише од искушења и сатанских замки, и изговарају се на слабост и немоћ људску, да је већ много, што Бог шиље на нас; али вјеран је Вог, који вас неИе пустиши, да се искушаше веЛма него што можете шднијети (1. Кор. 10, 13). Зато, браћо, будите јунаци, будите тврди, не дајте се помакнути и наиредујше једнако у дјелу Господњем, знајуНи, да труд ваш није узалуд т тред Гоашдом (I. Кор. 15, 58); владајте се у свему опако, како хришћанима приличи, и веселите се н онда, када тршгге, као што је свети апостол и обиљежио право хришћанско владање : У свему имамо невоље, али нам се не досађује ] забуњени смо, али не губимо нада; ирогоне нас, али нијесмо остављени; обаљују нас, али не гинемо. Једнако носимо на тијелу смрт Госиода Исуса, да се и живот Псусов на тијелу нашему покаже. Јер ми живи једнако се предајемо на смрт зи Исуса, да се и живош Исусов јави на смртном тијелу нашему; знајуЛи, да Ие Онај, који подиже Исуса, и нас подигнугаи с 11сусом; знају&и, да ако се наш сг/ољашњи човјек и расиада, али се унутрагињи обнавља сваки дан. Јер нагиа лака садашња брига доноси нам вјечну и од свега прешежнију славу, нама, који не гледамо на ово, што се види у него на оно, гито се не види; јер је ово, што се види, за вријеме, а оно, тто се не види, вјечно (П. Кор. 4, 8 — 12, 14, 16 —18). Јер знамо да кад се земаљска наша куИа тијела раскопа, гшамо зграду од Ћога, куГеу нерукотворену, вјечну на небесима (П. Кор. 5, 1), јер је ондје наше живљење, од куда и (Љаситеља очекујемо Господа својега Шсуса Христа, који Не иреобразити, нгше ионижено тијело да буде једнако тијелу славе Његове (Фил. 3, 20, 21). (Ја такии уздањем мушки стојте и држите се и не дајте, ни у чему да се сиотакнете; него у свему иокажите се као слуге Божје; у триље.њу многом, у неволмма, у биједама, у гијеснотама, у ранама, у гиавницама, у оунама, у трудовима, у несиавању, у посту у чистоти, у разуму, у иодношењу, у доброти, у Духу свегиом, у љубави истинитој, у ријечи истине, у сили Божјој , с оружјем иравде и десно и лијево, славом и ерамотом, куђењем и иохвалом, као варалгсце и истинити, као незнани и познагаи, као они, који умиру, а ево смо живи, као накажени. а не уморени, као жалосни, а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаЛавају, као они, који ништа немају, а све имају (II. Кор. б, 3—11). Устаните дакле, ви малодушнн, који сте већ на по пута застали и почели губкти наду на Бога, и заслијепљени земаљском срећом и радошћу или застрашени искушењем овога свијета заборављате на Бога и на други долазак Хрпетов! Пренпте се из дремежи, отргните поглед са земље на небо, припразите се за дочек Христов, који неће гледати на лице, ко је ко, него како је у животу радио А