Источник

Д .УХОВНИ лист за црквено-просвјетне потребе српско-православног свештенства и народа у босни и хердеговини. Год. XIV Сарајево, 31. октобра 1900. Бр. 20 ВЛАСНИК: њихова високопреосвештенства српско-православни босанско-херцегоначки АРХИЈЕРЕ ЈИ. УРЕДНИК: И Л А Р И 0 Н РАДОНИЋ, ЈЕРОМОНАХ.

Слиие из историје дрквенога пјесништва и музика у православној цркви. — Јеромонах Владпмир Боберић, гимн. катихета. [Сарајеко.] (Свршетак.) Прмос је прва пјесма у канону, а каноп је скуп пјесама, паписаних једнијем размјером по неком одређеном правнлу и обрасцу, које чине једну цјелину. Канон је да/м, кад у љему има 9 пјесама или (најмање) 8; а непун, кад нема потпун број гтјесама, те се онда према броју пјесама зове: двопјеснец, трипјеснец, четирнпјеснец. Главна мисао, која се раскрива у канону, одговара дану, који се слави, те отуда имамо канона: васкрсних, богородичних, светитељских . . . У састакљању канона највшле се одлпковао Козма Мајумски и Јован Дамаскин, а пошље њих Теофан и Јосиф. Они су дали канону лијеп, заокугљен облик, а пјевали су се овако: најприје долази прка пјесма, која се зове ирмос , а послије нижу се троиари (од т ргло —■ обраћам се) који су ирмосу потчињени по броју слогова, размјеру и мелодији, а поју их два пјевца наизменично 1 . Кад се испјевају сви тропари у пјесми, онда слазе (хатсфаиа) пјевци на средину храма, и ту још једаред заједно отпјевају ирмос, због чех^а се он зове још и катавасијом.