Источник

Бр. 22

ИСТОЧНИК

Стр. 347

ски, или прича по казивању. Не можемо за овај недостатак кривити самога писца, јер је за правилно суђење у овоме питању потребна специјална студија, која би проучила Доментијанов путопнс упоредно са савременим грчким описима Свете Земље. Између овијех држам да ће бити од значаја путопис Јована Фоке из г. 1177.: "Екџрха^ еч аиубфгс тфу дт^ 'Аут1оу_8?ас с 1гроаоХ6[хму хаахрму хас умрш Љр1а<;, Ф омхгјс у, г А тту хаха ПаХагахЕугјУ аГусозу хотмч (КгитБасћег Сгезсћ. (1ег ОугЕЈМегаШг 2 р, 420). ГГри крају задржаћемо се мало дуље на толико спорној години смрти св. Саве. Са годином смрти чврсто је везана и одредба времена другога пута св. Саве у Свету земљу. Писац, узевши на ум да је Сава кренуо на пут прије него што је краљ Радослав са престола збачен (крајем 1233 г.), узевши даље на ум писмо Савино из св. Земље игуману студеничком Спиридону (по писцу писано 1234) и тај фчкат да је Сава једне године провео часни пост на Синају и обазревши се на причање Доментијана (стр. 330) о смрти Савиној, долази до закључка да је Сава издахнуо у Трнову око поноћи између недјеље и понедјељника (између 13. и 14. јануара) 123(5 г. (стр. 203). Тврдњу своју особито подупире писац још н том чињеницом. да Сава као православни јерарх није могао сврнути у Бугарску од прилике год. 1235, које године се довршише преговори Бугарске са никејском патријаршијом, ради поновнога повраћања православљу. Бугарска је дакле по писцу поч. 1235 још признавала папу, дакле околност, која је силно могла спречавати Сави да не сврне у Бугарску. Поч. 1236. је ово еасма могуће, пошто се током 1235. године преговори, започети 1234, између Бугарске и Никеје, завршили признањем автокефалности буг. цркве. Задржимо се прије на овом разлогу пишчеву који би доста говорио за г. 1236. као годину смрти св. Саве. Прије свега не може се тачно одредити карактер уније буг. цркве са Римом која започе под Калојаном; не може се даље тачно знати да ли је она вишејерархичне природе или је засијецала дубље, А исто тако не може се тачно знати да ли је Бугарска ову унију с Римом строго подржавала све до времена Јована Асена П. (Види радњу Васиљевскога, Обновљеше болгарскаго патриаршества при цар^ћ Јоанн^ Ас&н^ћ П. вђ 1235 году, Ж. М. Н. Пр. 1885 св. за март 1—57 стр и свза ацрил 206—239). Преговори Бугареке са Никејском патријаршијом почињу не 1234 него 1232 (ор сЈ4. IV. 211.) а 1234 г. било је изгледа за успјех већ у толико да никејски цар Јован Ватац преговара са Јованом Асеном П. о удаји ћерке овога пошљедњега за Ватачева сина Теодора. У исто вријеме по жељи буг. цара Јована Асена П. управља Јован Ватац писма васељенским патријареима Атанаеију Јерусалимском, Симеоку Антиохијском и Николи Александријском те их моли, да бугарској цркви признаду автокефалност на што ови признадогае. (ор. С11. 1У. 2( ј8). Сави су ови преговори по свој прилици били већ познати још прије поласка у Свегу Земљу, а саставши се е патријарсима јерусалимским и антиохијским, могао је од њих чути да је ствар измирења Бугарске са васеленеком никејском патријаршијом већ сасвијем сазрела, само је питање ваљало довршити формалним актом> који се извршио 1235 год. Сава је дакле као што видимо у овијем приликама сасма мирне душе могао гврнути у Трново а почетком 1235 гоцине. Сава је дакле могао наступити пут у Св. Земљу не крајем 1233 непосредно пред сургунисањем кј .аља Радослава као што писац узима него средином те године, када је море много мирније и вријеме много угодније за путовање. Разумије се да је Сава већ те године —/