Источник

Стр, 348

ИСТОЧНИК

Бр. 22

стигао у Јерусалим и обишавгаи и поклонивши се светии мјестима још те године (1233) написао оно писмо игуману Спиридону, које у осталом није датнрано (8кас1те IV. 230—231) Часни пост провео је св. Сава 1234. на Синају, те се опет натраг врнуо у Јерусалим, гдје како Доментијан вели: пр^ћпочиноу 1елико хот-ћ. Кренувши се из Јерусалима задржава се св Сава код антпохијСЕгога патријарха неко вријеме,а одатле крене како изгледа сувим 1 ) па онда лађом до Цариграда и даље у Бугарску почетком 1235. године. Остаје нам да разгледамо јоште дан смрти св. Саве. Доментијан причд о томе овако: „ДкН(ки н( [оусотћноу дшноукмиоу, и ношти мд^лкио н пршп^ккши, и когкј )мж1л дкнк ОЗДртИШТН, н ск /иногми/и чл10л1к Л1ННОуКШИН /ик и кк ПОЛОуНОШТИК) пј)ис,1нжл|0тинткн/и и . . . бЈтмтко з^лмкнон пот ! же кт> [коби уилтицн з^ лјли " е1;с. Гавриловић тумачи ове речи Доментијанове, да. се светитељ у вече замучио, у зору се у не;јељу причестио (одакле је поцрпио ово, не знам), а у недјељу п понедјељак се преставио. Но ја држим да се Доментијан с онијем мјестом „и [к кгмгрл /иногмижк мл(ол1к /иино\'К1> шиил1к" у прич&њу враћа и да се то не односи на недјељу посдије подне а на том е поглавито упућују ове ријечи Доментијанове које мало за тијем додаје : „и (кетм и КК(!ГДЛ ГОТОКК НЛ Л10ЛИТК0У и ПО ОКНЧД10 Пр^[К-ктлЛЛГО КК(ККј)(!НиТл ПрЛЗДКНК(ТКО ^ОТ! про(ллк ит и Да се Доментијан у причању не враћа назад онда би се ово мјесто односило на понедељак у јутро, а ми знамо по типику да се јутрења дневне службе по типику за понедјељак не чини васкреу Христову него небесним силама. То мјесто може се тицати само недјеље у јутру, а то је опет доказ да је Доментијан на оном мјесту враћа у причању. Према горе наведеним разлозима држим и опет са Вуловићем, Д. Руварцем и Ст. Станојевићем да је св. Сава умро у Трнову 1235 г. 14. јануара, а те године падала је недјеља баш 14. јануара. Р-ћ.

Дописи. Са овогодишњег нуга по епархији Љегова Високонреосвешгенства захумскохерцеговач. АЕ. литрополита господииа Серафида ИеровиКа Коњпц, у новембру 1900. *) Дана 27. маја о. г. испунила се жеља побожног народа српског у овоме крају. Православни српски народ у овој страни кршие Херцеговиае желео је одавна, да га посјети Архипастир његов. Али чим се пронио глас о доласку цијелог Архипастира, народ је нестрпљиво очекивао велики празник св Духова, по што ]е народу објављено, да ће тада Његово Високопреосвештенство већ бити у Коњицу. Јест, желио је шбожни народ да што прије види у средпни својој милог Архипастира свог, да од њега чује очинску поуку и прими Архијерејски благослов. И та му се жеља испунила. У суботу 27. маја. о г. у 1 сат и 40 мин. по подне, приснио је амо високи посјетилац на зкељез. влаку — што иде из Мостара цреко Ивана планине — у пратњи конеисторпјског савјетника, г. Поповића. —■

') Доментијан (стр. 326) на овом мјесту вејасно прича: „прошкдк Лрклт^ник) н тоуркчк(коу(о [трлноу, н пришкдк М(» л^ор! (ирнн(КО окр^т! корлклк идоуштк кк Лнлтолкк)." ПодЈерменијом цодра" зумијева се овдје по свој прилици киликијска Јерменијл, а турвчевска страна јесте држгва Турака 1'елџука, која се у маиој Азији ирема западу простарала до горњега тока ријеке Саигариос и Меандрос. Под Анатолијом разумијем западне крајеве мале Азије које сачињаваху Никејско Царство. *) Случајно закаснио. Писац.