Источник

Стр. 340

ИСТОЧНИК

Бр. 22

епоменика — који је нађен у гробници некога управника Сахскога округа, видјеће се, да тај велможа Фараона Сс Ј зертезена I говори о великој глади која овладчше цијелијвм ЈЕгиитом, а његов округ поштеди, а не о глади за вријеме Јосифа, када све земље гладовагие , само Египат не. Пошљедица седмогодишн,е оскудице н мудре предосторожности Јосифове, којом тој биједи на сусрет изађе, бијаше, да се социјални одношаји у Египту измијенуше. Фараон изда нов закон о господарскијем приликама. Бнблијска понјест описује како је Јосиф ту промјену извео, како је установио, да се пети дио свију производа има Фараону давати, осим са земаља жречева које нијесу постале Фараоногзом скојином. А ево шта вели па то историк Осбурн: „Рробнице из доба послије Апофиса садрже у себи јасне доказе општег преврата у животу Египћана тога доба. Библична повјест нам даје изнова закључити да се нарочито значајеа промјена десила са положајем жречког сталежа, Тако је и било. Жрец се необично подигао у богаству по своме положају у значају. Шегове дужности постају све више и више иск.ључиве и нашљетствен«, све док се на пошљетку није уздигао до трона Фараонова и није основао над цијелим Египтом владајућу династију — жречева — царева. За све ово пружа нам библијска повјест довољноразјашњења у поступку Апофиса, који је наредио, да му се за хлеб који су за вријеме глади у храмове скупили, мора плаћати. Какве су биле пошљедице Јосифових економских установа знамо из неких грчкијех споменика, који говоре о обичајима и законима египатским. —Такознамо из Диодора, да је тројака подјела земље што је по библији једно од рефорама Јосифовијех, била у нуној снази још и у вријеме путовања Диодора у Египат. Ради лакшег руковања била је сва земља једном аграрном поретку подређена. Фараону се плаћало у име закупнине његовијех земаља пети дио плода. Тијем начином образовале с-е у Египту три класе земљепосједника „жречеви цар и војска". (Окч1зиги Моиитем(а1 Н181оту оГ Е§ур1:, Г1., р. 105.) Види се, лакле, да је то тај исти поредак којег је још Јосиф завео и који се врло мало промијенио, без обзира на то, гато је од Јосифа до Диодора протекло 1800. година. Други примјер сагласности библичне повјести о Јосифу, са свједочанством египатских споменика јесте одре^ење тога, колико му бијаше година када је умро. Књига Бића свршава се тиме, да је Јосиф умро у сто десетој години. Бунзен на основу претпоставке, да је такову дубоку старост физички немогуће дочекати, тврди, да „вијест о стодесетогодишњем животу није историјски вјерна", -—- и због тога му даје вијек од 78 година. Међути.м имајући пред собом египатске спо-