Источник

/ / е

Стр. 28 ИСТОЧНИК Бр. 1. и 2.

У уторак 19. дец. отпутовала су и Виеокопреосвештена господа митрополити својим кућама н ма да је вријеме јако неугодно бнло, испраћени су на колодвор од многобројнога, грађанства. И тако се завршили дани ове црквено-народне свечаностн у Бањалуци, да уступе мјесто даннма озбиЛ)Нога рада. Дај Боже, да се остваре топле жел>е, којима је Високопреосвештени господин Евгеније предусретан, и дај Боже, да га прати срећа у корист цркве и народа у трудном послу управе велике епархије Његове, која броји до 300.000 душа. Амин. Да Бог да! Дим. Јиквћ. —V I Душа и бесмртност. — Александер Живановић [Осијек.] Литература: Вг. Ј. Еппетозег: „ТЈгзргип^ ипс! ДУезеи (1ег тепзсћНсћеп 8ее1е"; С. Ре11: „Охе ХЈпз^егћНсћкећ; с1ег тепзсћћсћеп 8ее1е"; Ј. Н. РгсШе: „01е 1с1ее Јег РегзбпНсћкећ ипД Дег 1Пс11У1с1ие11еп ГоНсЈаиег" : ЈЈг. С. С1о§аи-. „01е Еогт ип<1 сИе Ве^е^ип^з^езе^ге с1ез СгехзЉев"; С. Р. Сое$сће1: „Уоп с1еп Велуе1зеп 1иг сће ПпзкегТзИсћкеГ!: с1ег пЈепзсћНсћеп 8ее1е"; Т)г. Р. Наке: „НапсЊисћ (1ег а11§-ете1пеп КеН^опз^чззепзсћаћ"; Е. Пизсћке: „8сћас1е1, Нћп ип«1 8ее1е (Зез Мепзсћеп ипс! Лег Тћјеге" ; „Ма^епаПзтиз ос!ег Сћт^епЉит ?"; М. Меуг: „В1е ГогкТаиег пасћ с1ет То<1е" ; Р1аГо\ „Рћас1оп" ; К. КШег: „ХЈпз^еЛПсћкећ" ; Н, 1Ј џ Рождественскт: Хрисплнскал Апологетика" ; Ј. 8сћа11ег: „ВеЉ ипс! 8ее1е" ; Рг. Ј. Н. 5сћтГск\ „В1е ХЈп81ег1)Нсћке11; (1ег 8ее1е" ; Рг. Р. ЗсћпеШег: „ВЈе 1Јп81ег1ЈПсћке]Чз1с1ее 1111 СИаићеп ип<1 ]'п с!ег РћПозорШе с!ег Уо1кег"; Е. В. Тћу1оV: „В1е Ап^ап^е <Јег Сићиг"; Вг. Н. ХЛггсг: „БеНз ипс! 8ее1е"; IV. 1УипЛ: „УоНезип^еп ићег сће Мепзсћеп- ип(1 Тћ1егзее1е". У природи, која нам се приказује као каква огромна машина, у којој сви дијелови неуморно врше намијењени им посао, стоји измсфу осталих створова и човјек. И он је дио тога опћег живота и то знатан његов дио. Човјек се зове и сматра круном стварања Вожјег. Но како би немоћна била та круна стварања у природи, кад бисмо је држали за цјелину онакву, кзква нам се на први поглед јавља. Погледамо ли човјека, шта видимо на њему? —- Сдабог створа, који је на сваком кораку упућен на помоћ; ломно тијело, које сиаки вјетрић може скршити. Са свог би тијела човјек најмање имао права, да се назива круном стварања. Он је велик са умних својих способности, које може вјеџбањем и трудом да усаврши скоро до невјероватности; велик је са духа свога, јер тако сићушан и мајушан у природи, може цијелу природу да заузда и да влада њеним силама. Па и поред свега тога и ако је човјек продро умом својим у многе и многе тајне природне, и ако се је учинио господарем природе и ако се знање његово простире на многе предмете, о себи он врло мало знаде.