Источник

Пр. 3

источник

Стр 59

само варијација опћег закона спајања елемената 1 ). Сасвим појмљиво ! И анорганизам и организам јесу дијелови једне исте природе, једни закони дакле на њих и дјелују. „Не дјелују друкчији закони у организму, а друкчији у анорганизму, већ исти закони под другим увјетима (или гато бисмо ми рекли: начинима, комбинацијама). Организам нам показује само, да су опћп завони особито употребљени; он нам показује, какве облике ти закони могу створити, ако су ту само односни увјети. И по томе смијемо у ужем смислу говорити и о посебним органским законим I*'. „Не смијемо заборавити, да су сви ти органски посебни закони само модификације, које имају само увјетну вриједност, јер су везане за особите увјете" 2 ). Организам се од анорганске природе разликује својим развијањем према томе и обликом. Организми имају своју посебну форму; материјал, који у њих улази, мора да се слаже у сталне облике. Није тако у анорганској природи. Тамо смо видјели развијање нагомилавањеи, а како ће се који слој на пр. гранита нагомилавати, завнси једино од спољних утјецаја. По томе и облици у анорганској природи могу јак> варирати, јер изузевгни закон кристализације код минерала, нема нигдје одређеног закона, по ком би се у анорганизму материја таложила у одређеп облик. Процес јукстапозиције и интуссусцепције јесте дакле одлична црта анорганске и органске природе. Код јукстапозиције развијање бива на чисто спољашњи начин, слагањем, а никад прираст не улази у унутрашњост тијела. Органска тијела пак примају прирасг помоћу отвора (уста, жила и т. д.) у своју супстанцију, у своју унутрашњост и то не тако, да се тај прираст просто придружи или сталожи, већ се прерађен у унутрашњости организма мијеша с цијелим тијелом. Т<> 1Јо1ге назива „планом организације" : „Животне појаве не спајају само механичка кретања у неку по плану одре^ену заједницу, већ уједн«) изазивају и кемијске процесе, који су опет основа даљим механичким кретањима. Само организам управља систематично кемијским процесима и у том се разликује од свих досадањих успјеха нагпе технике" 3 ) (која то не може произвести,) Кант вели: „Организам свакако треба за своје одржање анорганске дијелове, али он није састављен из њих, већ он њих асимилира на тако особити начин, да се приказује у хармонији својих дијелова као творачка енергија, која себе као цјелину продуцира" 4 ).

Ј ) Иг. Јј . ЗсћпеИег: „Оге ХЈпвЈегћПсћкеиаЈЛее 1п С]аићеп ипс! ш дег ВћИоворНе (Јег Уо1ке страна 41.

2 ) Ј. &сћа11ег : ,,Х^еЈ 1 ј ип(Ј 8ее1е" стр 148. 1)г. Б. 8сћиеМег: ХЈпз^егћНсћкекбМее . . . стр. 41.

3 ) 1)г. Н. Шпс1: „ЈмЛ иис1 8ее1е" 1. стр. 62.

4 ) АрпД Ј. 8сћа11ег: „1|е1ћ иаЗ 8ее1е" стр. 136.