Источник

Стр. 60

источник

Бр. 3

Организам се дакле одликује неком спонтаном моћи, која у њему дјелује прнвлачећи потребне анорганске дијелове и асимилирајући их себи. У организму ]е најзначајнији жгшотни принцип, којим се он у главном разликује од анорганске природе, а све друге појаве у његову животу, зависе од тога принципа. Према томе ћемо овако дефинисати, шта је организам: организам је састав анорганских дијелова по неком особитом начину, условљен и произведен слободнии животним принцппом. „Организам је мање више колтлицирани систем материјалија и снаг& (атома као централних тачака свих агилних природних сила), који је не само састављен по плану и према сврси, већ и зависан у свом постанку и развићу као и у кретању и функцијама својих дијелова од неке спонтане снаге, која се равна прсма извјесним типовима и одређеним сврхама"' 3 ). Постепено смо дошли до појма и дефиниције организма. Увјерилн смо се, да у органиаму влада животни принцип, да без н.ега не може организам постојати. Одузмимо животни прннцип, од организма постаје анорганизам. Живот је дакле она снага, која спаја елементе у чврсту свезу без које снаге се свеза између њих распада. 0 томе нас увјерава наше искуство. [Наставиће се].

Практично руководство при свршивању свештеничких дуЉности излоЉених у Требнику. — Написао: јереј Светозар Грубач. [Бршљаница.] (Наставак.) Умре ли иородиља, а дијете остане живо, шреба ли очишаши односне молише, или Лечо можда одабрати само мјесша, која се шичу д]ешеша ? „Жолиткк! вт*. перккш дснк, покнегда родити жен4 отроча 1 ' намијењене су првом реду породиљи, и кад ње нема живе, чему да свештеник моли: „исцФли и костаки ?о № одра, нл ншже лјжитту" .... ,,и даждк еи скорое костанп, и Ш сккерић! Лчисти, и кол^зни исц'кли, и здрлкп и клгол^оцјТс, д!Јши же и т^л8 да'р8и" „и Лчисти к> «3 т-клеснмА сккернм, и различнк^к еи нарДАфИЈСЋ. оутрокнмхту ст8жен?и" и т. д. Нико нека не мисли, да је тиме можда дјетету штогод криво \ чињено, та оно има своју молитву: „ко еже ндзнлшнати отрочл, [цшлшофн илја ко ос/ими денк рожджТд скоегт". Није дозвољено бирати и извлачити поједина мјеста из текста, јер то би нас довело до неједнаке праксе и бркања. 3 ) 1Јг. Н. Шг1С1: „^еЈћ ип(1 8ее1е" 1. стр. 118.