Источник

Бр. 3

ИСТОЧНИК

Стр. 63

И Вћ1ЕДСТ'к ССп8СТ"К. 10 ПодовЈетТк в'к'дати, гаки> рождепнми /иллденецТк, дцн о"увш ишофствбАи нс ссет-к, но кт* слирти зриттх, не подокает-к Лжндлти, гакожс н -^ цун зи-к глаго/нотт*., нистагш или бсл»агш дне, и так«) кр*фа'ти ег«: но к-к часк вт^. онк же родисА, ток/иш Ллшти его, и акТе крсстнти, дл не скончаетсА непроск^кфж^к. Патк во л^сдц-ки Нбпразднк1 /л, афе сл&читса (С (гккГл газкк! /иааденца оудзвити, аки оув!иств8 по закони )/и г к и пра'кнлимгк повинни с8тк : КОЛД1И пач* с8да подока'ет г к изв г кга'ти рожденк^т*. да н« нбпроск-кфсни сконча'к»тсА п . Примједбе у тексту. 1. Чин окај, под овакаим именом, али свакако у мање сложеној форми, могао је постати далеко прије VIII. вијека. Поуздана историјска дата, по спису ВагБеппит 8. МагсЈ, почињу тек са УП1. и IX. вјеком. (Соаг, ЕбуоХоусоу 5гг)е гГ1иа1е Сгаесогит, сотр1ес1еп$ гИш е1 огс1ше$ Шиго-гае е1с. ра§- 264.—5.) 2. Вријеме ово одре^ено је у дубокој древности кад се је и сам акт јавио. Таква је пракса грчко римског култа. Ту је био сталан и утврђен обичај, да се новорођенчету даде име у осми дан (Соаг Ео ур\. рад 236) Али је свакако у првом реду, поводом овакве одредбе добро познати факт («Лук. 2. 21.) Сам спаситељ наш изволио је, у осми дан послије рођења, примити знамење обрезања и име, па је аналогијом тога дога^аја црква приписала: „по рождестк-к ко осл1К1и денк." За то и вели Симеон Солунски: „Код Јудеја свршавало се у осми дан обрезање, па тако и ми вјерни примамо у тај дан име, и то за то, јер осми дан значи обновљење ... У осми дан добива дијете и име слично Спаситељу, коме је наречено спаситељно име „Исус". (Ие $асгат. сар. ТХ. У руском преводу: Пис. отц. и учит. ошнос. к. исшолк. богосл. Том. I. стр. 47.) Таква пракса постојала је и у руској цркви. (РусскЈи Истор. Сбор. М. 1840. Том. IV. 447.) 3. Тим ријечима јасно је означено: гдје се свршује знаменовање д/еце. Симеон Солунски изреком вели: „ Цред црквеним вратима" кро х&ч 7ш).а>у.) Тако налаже и устав у Требницима: еххХгрмд или тсро ~шу тои уаоО тг'јА(7)-/." (Н. КрасноселБцевтЕ>. Св г ћд. о тгћк. литург. рук. ват. библ. стр. 76. — У случају, када се послије молитава „кт* псрккж де 'н г к по кнегда ррдити жнгк отроча", има одмах у кући породиље свршити и знаменовање дјетета, прелази се од првог чина на други без отпуста. (Н. Сшњченковт>, Прак. рук. при отпт. приход требт>, 4. С. В. В. Булгаковт>: Прак. рук. кч> совер. богосл. нрав. црк. стр. 97.)

/ '