Источник

> / / Стр. 64 ИСТОЧНИК Бр. 3

4. Има врло старих Требника у којима нема ни „устава 4 ни „обичнога начала". Све је то доцније стално утврђено (Филарет-в 0 пб 1Т' б слич. чиноп. стр. 11). — СОпВститмнкш дне: Е^к понед^лникт* Лгг/Ш)<и: Нвнк1\к воинств'& Л(1)(Тст()лтизи ... Ео вторникт* Предтечи: Њ шатк праксднаги) с^к по\-кдла,ин ... Е к гред8 н патокт * Крт8: Опаси Гди лк^дн ткоа ... Е^к четкерток ^к Лнлшлп,. : Лпли стж иолит? л«лткаго Ега... и Школл'к>: Г1рл'кило к'Крк1, н овразт* кротости ... Ет, с8вви>т8, кг&мт*. скатмл ^ : Лпли, <ичнцк1 и прроцм ... У недјељу: васкресан по гласу. У недјеље по свијетлом васкресењу Христовом: иду мјесто дневних: троиари гаих иедјеља (Н. СилБченковт,, Прак. рук. при отпр. приход требт., стр. 5.) — „нли стаг«) овителн. У великом Требнику мјесто тога стоји: или стјги ' \'рал1а и . Руски пасторалисте СилБченгсовт. и Булгаковт. узимљу овако: шроиар дана, или редовног светога, или троиар храма. 5. међу свештенством постоји у томе неједнака пракса, и већ су неки пошли да питају: када и како треба да се удовољи пропису Требника: „( хцшжнкћ же зндлмнбггк ега* чмо, оустл и псрси» ? — У осми дан — вели Симеон Солунски приносе младенца Богу, те га свештеник пред вратима, јер још није крштењем освећен, знаменује на челу, уотима и прсима и уз свештеникову молитву да,је му име . . . Вто право знамење, иа онда молитва са именом: знамење крста на челу, устима и прсима јест печат, а молитва произноси за се утврђење тога знака. (Новал СкрижалБ, ч. IV. Гл. II. § 3. и 4. стр. 332.333.) Осим тога и у литургијском богословљу наше православне цркве наћи ћем>: Прије молитве „ко еже ндзналиндти отрочл" свештеник, свршивши обично молитвословље, знаменује чело младенца за знак освећења мисли, уста за знак освећења говора, и прси за знак освећења срца, послије чита саму молитву: Гди Еже на'|л г к" .... (цркв. богосл. Биоград 1860. § 135. стр. 132.). Ово је најправилнији поступак. Није право, када свештепик читајући молитве, тек код ријечи: „дл знллшштса ск-ктчк лнцл твојгт на рав-к твое <и'К сел »Т\" ... знаменује дијете. Сличних примјера имамо и у прошлости, али је црква гледала на њих као на неку ријеткост. Било је када се знаменовање крснога знака свршавало ччк и послије молитве. При томе произносио би свештеник и ове ријечи: „зиа 'лшштсА крст-к Гда и спса нашегш 1иса Хрта на рав -к еж|'ел| г к во илја оца, и сна, и ста'ги> д\а, алшнк, или просто: „Ео нл1 ж оца, н сна, и ста'гш д\'а ал»инк". (А. Алмазовх, ист. чиноп. креш,. и мгроп стр. 133.). Али од како Је овај чин стално утврђен, утврђено је и правило у Требнику, па то правило треба да се испуњава (Срп. Сион. год. П1. бр. 9. стр. 140—143).