Источник

ИСТОЧНИК

Стр, 6&

Истина је, у неким руским авторима има забиљежено: „Прије поч^тка молитве, кад се даје име дјетету, свештеник — вели Требник знаменује новорођенчету чело, уста, прси и говори молитву : „Гд8 по/иоли/нса. Гди Еже наш^к и т. д. Али обично свештеник знаменује при ријечима: дл знл / иендтса сНјтт ! лица ткоегш и да знллинаетсА кртпк единороднаг«; сна тво«ги>." У другим опет читамо ово: „свештеник окрене се дјетету, благослови га трипут крсиим знаком на челу, устима и прсима па рече: Гд8 полкмњис/л, па чита молитву на наречеље имена: Где вже наш*к, тев^к , иоли /И са, и тше проси/ит*.... (Н. П иколбскш , Нособ. кт> изуч. уст. богосл. правосл. церк. От. П. стр. 621. С. В. Булгаковт,, Прак. рук. кт. совер богосл. правосл. церк. стр. 97. Н. СилБченковт., Прак рук. при отпр. приход. требт. стр. 5.). Међу тим ми већ рекосмо, која је пракса боља и правилнија. — Окрени се к дјетету и знаменуј крсним знаком први пут чело, други пут уста, а трећи пут прси. Гријеше, којн то понављају или који од једанпут знаменују сва три дијела тела, а ништа мање и они, који га задуну у лице (А Алмазовт., Ист. чин. крегц. и мгроп. стр. 128. С. В. ВулгаковБ, Прак. рук. к г б совер. богосл. прав. церк. 97. Сводб указ. и зам^ћт. по вопр. паст. прак. Верон. Е. В. 1884. 14. Ц. В. 1888. 19. Риж. Е, В. 1889. 4. Рук. д. с. п. 1887. 16Ј. 6. и/икт! — име дјетета. 7. Ако је зваменовање у кући породиље или у кући код свештеника, може се то учинитп п пред којом му драго кућевном иконом (Хоинацкш, Прак. рук. д. свнгц. при совер. св. таин. § 7. стр. 5.Ј. 8. Примивши дјете на руке, начиви њиме пред вратима храма или пред иконом знак крста, т. ј. дигни га полагано горе (не високо), спусти ниже, окрени десно па онда лијево (Н. СилБченковт., Прак. рук. при отправ. прих. треб'1,. стр. б. 9. Да ти је приличније дијете узети на руке упамти овај тропар, да не требаш књиге. 10. Олдва тш^ вже, оупованУе на'ше саа'ка тев4". „(гиава и нн'к ц , Гди по/иил^и" (триждк!). „Елгосдоки", На ЛватТи^к пракеднагч) (гУ/шижа в03л (ЦЈИ ИЗКО/ШКМН, нашичу ра'ди сплсемт а, ХрТО^СК истимнк1и КГК нјм|'к, /И0» аитва/ии п^ечтма скоеа /и гре и вс^ик стк'|)( к ско'их г к спасе'т г к и по/Иил$гг г к на^ст*, Такш влгТј. и члколмвјц-к ". (К. Николбскш , Пособ. кт, изуч. уст. богосл. прав. церк. стр. 621. В. Николајевић, Вел. тип. стр. 362.). Ми остајемо код горњега, али има у пракси још и овај отпуст: „Хртоск истиннк1и кгтч на'шт\, /иоаитвалн« пречтмд своја л)тре, (светога чије име носи дијете) и вс^^к стк'|\"к полтлбет-к и спасе'т'К па'с г к гаки; ваг^к