Источник

Стр. 66

источник

Бр. 3

и члкол&кец к". (ЕГ. Солвченковт,, Прак. рук. стр. 5. С. В. Булгаков-в Прак. рук. стр. 97.) — Ако се по нужди, у кућигдјеј^ дијете рођено има свршити молитва породиљи, зшшеновање дјетета, а и само крштење његово без одлагања једно за другим, тада се прелази с првога на други, а с другога на трећи чии без отпуста. У иротивном случају када је знаменовање свршено у кући породиље, а крштење ће се свршити у цркви, иде отпуст по уставу Требника. (Рук. д. с. п. 1887. 15.). 11. Ова инструкција позката је у грчким требницима XIV. (Тахтохо^ Јоан. Кантакузена). Данас то врпједи у опште, а ие само за екстерне случајеве. (Види код крштења). [Наставиће ое.] : 4Учеше св. Јована Златоустог о пастирској слуЉби. По његовим бесједама и писмима написао В. Гладкш ГГревео: Мнливој Јовановић, парох. [Карлово.] (Наотавак). Хришћанско евештенство је више од свештенства старозавјетног. „Јудејски свештеници имађаху власт лијечити проказу аијела, или боље, не лијечити, него само свједочити о излијеченима; а новозавјетни свештеници су позвани, не да свједоче о излијеченој ирокази тијела, него да потпуно разагнају нечистоћу душевну. 1 ) Оци духовни су и над најближим нам људима — оцима по тијелу. Ови пошљедњи „рађају нас од крви и воље тјелесне", а они први су узрочници нашег рођења од Бога блаженог, „паки вћ1Т1А", истинске слободе и благодатног усиновљења 2 ). С тога је разлика између једних и других такова, какова је међу садашњим и будућим животом 3 ). Сагласно са искључивошћу своје службе на земљи пастир има такође и искључиву пуномоћ. Духовии (благодатни) препорођај и присаједињење Христу кушањем Његовог тијела и крви, без којих нема вјечног живота (Јов. Ш. 5, VI. 54.), отпуштање гријехова и у опште све тајне — „све то свршавају само руке свештеникове" 4 ). Свештеницч још живе и на земљи станују, а наређено им је, да врше небеске послове; они су добили власт, какву Бог није дао ни анђелима ни архан^елима. Јер им је речено: „што год свежете на

') а ) 8 ) *) О свештевотву.