Источник

Бр. 3

ИСТОЧИИК

Гтр. 67

земљи биће везано на небу, и што год разријешите на земљи биће разријешено на небу" (Мат. XVIII. 18.). 1 ) „Шта се може сравнити с таквом чашћу, пита св. Јован Златотоусти. Која власт може бити већа од ове ? Небо добија почетак суда са зем.ље. Судија сједи на земљи, и Владика слуша слугу, и пресуду шегову утврђује горе. Свештеник је посредник између Бога и рода човјечјег; он низводи на нас отуда благодат и узноси тамо наше молбе, он мири са цијелим родом човјечијим разгњевљеног Бога и нас, који смо Га разгњевили, избавља из руку Шеговијех" 2 ). Јединственост пастирског позива — руководити стадп духовном савршенству 3 ) — чини службу пастиреву необично трудном, „И ми, и ви, (вјерни), говори св. Јован Златоусти, имамо у свему једнака преимућства и најглавнија блага код нас и код вас су једна и истаСви имамо једно исто крштење; сви смо примили један и исти дух и ми и ви тежимо једном и истом царству. А у чему је моје преимућство пред вами? У бригама и трудима и немирима за вас" 4 ) Велики је труд васпитача омладине, који мора да иде за развитком питомаца, повјерених његочом руководству, и да их управља на добри пут, што му га одређује добро његово. Али пастирско васпитање је куд и камо трудиије од обичнога. „Нсма, говори Златоусти, нема труда, који би био налик на труд свештеника" 5 ), као духовног руководиоца (васпитача). Разноврсни карактери требају његове бриге, повјеравају се његовој пастирској љубави. Међу овима је већина зрелих људи, који су се навикли на самосталност, и већ давно изгубили ону душевну гипкост, поред које обични васпитач, одушевљен за свој посао, лако може управљати своје пигомце, куда му је воља 6 ). Обични васпитачи, који со баве око дјеце, смију дјеловати на њих и оилом, п ако је потреба, позвати их на одговор па их казнити. А пастир цркве, који има да васпита народ за царство Божје, не има моћи, да дјелује на стадо принуђеним мјерама, у његовој су руци само наравствене мјере савјетовања и убјеђивања 7 ). Са слободним људима 8 ) има он посла и не смије дирати у слободу онијех, које има нривести Христу чисте и гријехом неокаљане. „Нама, говори Јован Златоусти, не дају закони такву власт, да силом чувамо грјешнике од гријешења; па кад би и имали такву власт, не би се смјели слу') О свештенству; испор. Бесј. на разне елучије. 2 ] Бес. на равна мјеста св. Писма. 3 ] Бес на посл Ефесц. 4 ] Бес. на П. Сол. 6 ј Бес. на I. Тии. 6 ] Бес. на посл. Титу. '] О свештенству. 8 ] Бес. на посл. Титу.

* / '