Источник

Стр. 54

ИСТОЧННК

Бр 3

парохпјане водити имао. 0 таковима каже Основатељ наше свете вјере: ч зар може слијепац водити и зар неће оба у јаму насти" ? Пастир није само учитељ, него он има бити и примјер и образац за живот вјерних, као што је то Гоепод наш Исус Христос био, у којега се је земаљском животу наука оживотворавала и огледала. Наука и живот стајали су код Бзега у потпуном сагласју тако, да му ни највећи непријатељи нијесу могли доказати какву заблуду или какав гријех. То иште Богочовјек и од проповједника Његове науке, кад каже за њих, да су они со земљи. Као што ова чува јела од трулежа, тако су и пастири духовни дужни чувати паству своју од сваког моралног кварења. Жавот пастирев мора бити богоугодан и људима по вољи, мора бити испуњен страхом божјим и и хришћанском мудрошћу, јер за ништа није око овога свијета тако оштро и ухо тако пажљиво као за туђе погрјешке; особито пак за погрјешке свештеника. Добар примјер дјелује више него најизврснија наука. (Јвештеник је тим већма поштован и уважен, чим више својим понашањем осигура себи цијењење и поштовање свих ваљаних и честитих људи; он може слободније карати и опомињати, чим је сам бесприкорнији; корист и дјејство његовог звања не зависи од ничега толико, колико од његовог владања. Богат благослов може он очекивати од свог апостолског дјеловања само онда, ако сам прави част религији, живећи по њезинијем заповјестима, кад дакле не еамо Д1 упућује вјерне на прави пут и начин живота, него кад и сам пред њима тим путем иде и њима мјесто сваке друге поуке просто с апостолом каже: „идите за мном, угледајте се на мене као и ја на Христа". Но каквог плода од свог пастирског рада мож^ очекивати онај пастир духовни, којега живот с науком његовом у очитој опрјеци стоји, јер по ријечима св. јеванђеља сб, која се поквари, обљутави, није за ништа него да се проспе, и да је људи погазе. Тако и пастири духовни, који немају сами смисла за добро, не могу никога ни исправити; биће с тога одбачени и презрени тако, да их нико неће гледати. Вјери се ничим не може тако шкодити, као неваљалим животом свештеничким. Имајмо с тога вазда пред очима ријечи апостолске: немојмо никог саблазнити, да нам служба безпријекорна остане, да нам се служба не куди! Пастир духовни има бити својима вјернима прави и искрени пријатељ, истинити отац и добротвор, има по примјеру Вогочовјека цио за своју паству да живи. Тешко с тога ономе свештенику, који своје пастирско звање држи само као сретство за рахатнији и бољи живот, који све ради само због награде, који се само гоји салом и одијева руном стада свога, а дужности позива његовог девета су му брига; који мало брине бригу о вјерском васпитању дјеце и утврђењу осталих у вјерским истинама и у опште о душевном стању људи, и који по ријечи апостолској „не тражи људе, већ оно, што код тих људи имаде". С тога свештеници, брините се. за повјерене Вам хришћанске душе, настављајте их учењем слова Божјег; а да би тој задаћи одговорити могли, вјежбајте се приљежно у закону Божјем ; читајте марљиво за душу корисне књиге и правила светијех и богоноенијех наших отаца, Д1 би могли тако друге правилно поучавати и на пут спасења извађати. Гледајте да живите са сваким у слози и љубави; показивајте на себи примјер доброг, ваљаног, поштеног и богоугодног живота и будите у животу своме у опште образац хрпшћанске светости. —- Не грамзите за добитком и коришћу, већ будите задовољни с оним, што Вам се добре воље даде, јер тежња и грамжење те врсте бешчасти духовни чин, и светиња свештене радње дошла би у питање, кад би Ви црквене обреде обављали из пуког користољу бља, а не из жеље, да вршећи исте прибавите спасена другоме. Сва богослужења извршујте с највећом озбиљношћу, усрдношћу и страхопоштовањем, јер у то вријеме стојите Ви пред престолом цара неба и земље, пред чијим лицем и сами анђели са страхом и трепетом стоје. — Све обреде црквене обављајте уредно, усрдно и по пуопису, имајући вазда пред очима.клетву пророка Јеремије због небрежљивог обављања дјела Господњег. Настављајте мудро оне, који се кају; а оне, који се неће да кају, умекшавајте страхом суда Божјег; оне, који су у очајању храбрите, соколите и поди-