Источник

Бр. 3

ИСТОЧНИК

Стр. 55

жите их надом Божјег милоерђа. Еолеене тјешите и олакшавајте им болест њихову проповједајући им о милосрдаим и праведним дјелима промисла Вожјег. У опште речено, будите у раду и животу своме такови, да се паства Ваша поноси с Вама као с ваљшим, паметним и побожни« свештеницима својим. На тај начин ћете раавеселити Вога и анђчле њчговз и пратиће Вас благослов Божји. Ви ћете се радовати у савјести својој, поштоваће Вас, хвалити и љубити сви, и биће Вам и Ваш архипастир наклоњен. Отеготите ли Ви пак срце своје гријесима, будете ли живили у неправди и безакоњу, будете ли служили радом и животом својим на саблазан вјерних, привући ћете на себе освету праведнога Бога, постићи ће Вас сва зла, која су спремљена за оне, који чине безакоња, којима је по ријечи Христовој најбоље „да објесе о свој вр«? камен воденччки и да се удаве у мору." И ти, љубазна духовна паство моја, олакшаћеш ми знатно бреме, архипастирске службе моје, ако са своје стране све своје хрпшћанско-православне и српско-народне дужности вољно, ревно и савјесно испуњавала будеш. — Пошто су твоји духовни пастири моји заступници и замјеници код тебе у послу спасавања твога душевног, у прву и најпречу дужност мора ти се ставити, да своје свештенике љубиш и поштујеш као духовае старјешине; којима су у првом реду душе твоје повјерене, да имаш повјерења у њима, да их слушаш и да им се покораваш, да би они тако по ријечима апостоловпм бригу о душама повјеренима им бринули радосно, а не с уздисајима, што би само на твоју штету бити морало. Гдје вјерни имају повјерења према евом свештенику, ту живи он међу њима као отац међу својом дјецом, ко]а њега поштују као свог добротвора, пријатеља и савјетника, ту ће његов рад обилата плода донијети. Гдје пак тога повјерења и те љубави нема, може свештевик проповједати као анђео с неба, мало ће то користити, а то је гуОитак само за парохијане. Поштујте с тога, љубазни моји, свештенички сталеж, јер он је самим Богом установљен, и непокорност томе сталежу садржи у себи нелокорност самом Богу. — Рекао је наиме Господ наш Исус Христос својим ученицима: „Ко вас слуша, тај слуша и мене, а ко вас презире, тај презире и мене." А да неби презирањем својих свештеника увриједили самога Господа, имајте вазда пред очима и оне ријечи св. апоетола Павла: „Признавајте оне, који се труде за вас, ваше предстојнике и учитеље, и љубите их због њиховог труда и посла око вас." А погрјешке и слабоети свештеничке дужни сте по учењу апостолском као прави Хришћани стрпељиво сносити. Какова жалост мора да обузме срце свегатениково, кад види, да његово настојање око спасавања повјерених му душа плода не носи, кад опази, да сјеме божанске ријечи, што је он проповједа, пада на пут, на камен или у трње, а то све за то, што су му слушаоци расијани, што не пазе на његову ријеч, или што су им срца тако окорела или свјетским мислима и бригама обузета тако, да за јеванђеоску науку у њима мјеста нема. Теже ране за срце духовног пастира не може бити, него кад вјерни немају уха за његов глас, кад ријеч истине нема приступа у њпхове душе ? Олушајте с тога, љубазни моји пажљиво и с цијелим присуством духа слово Божије, што из уста Ваших свештеника излази, ако желите, да Виши свештеници с весељем, а не са уздасима звање своје код Вас обављају; па слушајући пажљиво слово Божије, будите, по учењу св. апостола Јакова, не само слушатељи него и творци ријечи, то Јест, примјењујте науку, предану Вам, у дјелима живота свога. Падзиравајте добро своју дјецу у њиховим поступцима и настојте, да и она рад,е оно, што им свештеници при настави вјерозаконској казују; а с друге стране немојте давањем рђавих примјера са своје стране рушити код дјеце оно, што евештеници код те ДЈеце својим рукама сазидају и саграде. Васпитавајте и сами од малена дјецу своју У страху Божијем и привикавајте их на радиност и на иоштен жив т. Уклањајте их за рана од сваког зла и неваљалства, јер (ин премудар весели оца а син безуман жалост је матери, вели нам св. писмо. Научите дјецу на то, да слушају савјете и упуте родитељске као ријечи, које излазе из уста Божијих.

/ '