Источник

Стр. 82 ИСТОЧНИК Бр. 4

споменути ново име. Догоди ли се то послије крштења, тада ваља име промијенити када се дотично лице причешћује, а уједно и прибиљежити у матици крштених. Напротив иије дозвољено мијењање имена од обичаја. Тиме би се дошло до тога, да би неко носио два или више имена, а то не одговара пракси наше православне цркве. Име, које се даје дјетету при знаменовању, остаје за свагда. Блажени Симеоп Солунски изреком вели: дјетету се даје име какво родители хоће, са ко)им се кпшње и крсти * — Нсиореди: А. Алмазовт> Ист. чиноп. креш,. и мгроп. Стр, 133.—134. II. Нечаевт,, Прак. рук, д. свлш,. Гл. IV. §. 59. стр. 159. § 64. стр. 172. Послан. кт. исков. духов. Русс. ист. библ. Том. VI. ч. I. стр. 416. Дмитр1евскш, Вогослуж. вт> рус. церк. кћ XVI. в. стр. 251.252. Б.-Х. Источник Год. VI, св. 2. стр. 75. Срп. Сион. Год. 1П. Бр. 6. стр. 91. и бр. 9. стр. 140. Гласн. правосл. далм. истр. епарх. Год. II. Бр. 5. стр. 75. и Бр. 6. стр. 86. Хоинацкш, Прак. рук. д. свшц. при совер. св. таин. Гл. I. Отд. I. § 7., 8., 9., 10., Стр. 5.-8. К Ни колбскш , Пособ. кђ изуч. уст. богосл. прав. церкв. Отд. П. стр. 620.621. Сводт. указ. и зам^ћт. по вопрос. паст. прак. стр - 35.—36. Ворон. Епарх. в^д. 1870. г. Попеч. правосл. церк. прот. ДеболБСК. кн. I. Глас. Ист. Год. II. Бр. ј. стр. 24. Еп. Виссар1он г б, 0 Христ. имен. стр. 16—32. Н. СилБченковт., Прак. рук. при отпр. приход. требгћ. стр. 4.—7. С. В. Булгаковт., Прак. рук. кт. совер. богосл. прав. цергс. стр. 97. Истина, Год. П. бр. 9. стр. 140.—141. [Наставиће се].

Учење св. Јована Златоустог о пастирској слуЉби. По његовпм бесједама и писмима написао В. Гладкш Превео: Миливој Јовановић, парох. [Карлопо.] (Наставак). Указујући на ту дужност пастнреву, он сравњује лијечење духовних болести са лијечењем болести тјелесних, и налази, да је оно куд и камо теже од овога. Многи су узроци ванредној трудности лијечења духовних болести. Први је узрок тај, што је душа, која треба лијечења, скривена од нас и неприступачна оку. Тијело је пред очима нашима, и болести, и повреде су његове мање или више очигледне; оне се показују у знацима, које може сваки мање или више осјетити и видјети. .,А духовне болести, говори св. Јован Зла-