Источник

Бр. 4

ИСТОЧНИК

Стр. 83

тоусти, човјек не може видјети: „јер нико од људи незна, што је у човјеку, само дух човјеков, који живи у њему" ; и другом човјеку је необично тешко разазнати, од чега и како болује ова или она душаПа како да лијечиш ону болест, о којој немаш јасне представе ? Како да употребиш овај или онај лијек, кад не знаш, од какве болести ко пати 1 )" Који болују од тјелесних болести, обично сами призивају лијечнике и траже од њих лијечење и покоравају се свјема наредбама и савјетима њиховијем. А у душевним или гријеховним болестима, ствар стоји сасвијем другојачије, и положај је љечников много тежи. Сами они, који болују од гријеха не сазнају важност своје болести, а ако и сазнају, боје се и стиде, да је открију другима и не мисле тражити лијечење. Духовни љечник сам мора тражити болнике, којима је потребна његова помоћ; сам им мора понудити лијечење, које им је потребно, и које би могло ојачати њихове раслабљене силе. — Па и тада, када је љечник упознао болест овце своје и када је дошао к њој с потребаим лијеком, и тада не престаје његов тешки положај. Болник гријехом неће да слуша вољно савјете његове и често не само да не прима лијек, који му се даје, него доста грубо и увредљиво одбија руку, која му лијек пружа 2 ). Нову трудноћу ствара духовном љечнику разноврсност гријеховних болести и немање при руци одређених лијекова против ове или оне болести. Против тјелесних болести медицина пружа окушана средства, и обични љечник може се у сваком случају користити тијем окушаним средствима, примјењујући их на прилике, које су пред њиме, а у којима се налази болник. Код лијечења пак грјеховних болести душиних, нема тако вјерно окушаних средстава и духовном љечнику остаје, да сам сваки пут тражи лијекове, који могу благотворно утјецати на болног од гријеха. Прилагодити овдје лијечење положају и стању грјешника, умјети удесити га према личности и приликама теже је, него код лијечења тјелесног — теже с тога, што су веома разнолике нарави, страсти и душевна стања људи; разноврснија су него органи и темпераменти тјелеоног организма и осим тога, сва је брига овдје управљена тајноме човјеку срца (I. Петр. ПЈ. 4.), које не може да види око, а поред тога је капризно и ћудљиво 3 ). Трудноћа пастирске службе постаје још замргаенијом, што насупрот пастиру и његову дјелу ради заједнички непријатељ човјечјег рода, невидљиви али злобни, који по ријечи апостола, „као лав ричући

*] О свештенству. 2 ] Бес. на посл. Јевр. 3 ] О свешт., Бес. на посл. Титу.

/ '