Источник

Стр. 137

тегобе, из срца пуна туге и жалости увиђа, како је ииштаван под небом Господњим, како без помоћи Божје ништа не може. Он се нада на друге људе, али се брзо разочарава и увиђа, да у њих неми сиасења 1 ), јер нади је основ вјера, јер гдје вјере и повјерења нема, слаба је и нада, јер гдје међу л>удима није доста рећи: да—да, пе—не, него се више негито ода зла тражи 8 ), слабо је ондје уздање. Благо оно.че, којем је иомо&ник Бог Јаковљев, којем је уздање у Госиоду Богу његову, који је створио нсбо и земљу, море и све шшо јв у њима 3 ), јер он ради, а рад му кријепи нада на Бога, а ко у вјери и са иадом ради, то је опај мудар човјек, који зида куИу своју на камену: и удариЛе дажд, и до%и Ле воде, и духнуЛе вјетрови, и наиашЛе на куЛу ону, и не Ле иасши, јер је утвр^ена на камеиу 4 ). А ко вјере и наде нема, оп зида куЛу своју, али је зида на иијеску: и удариЛе дажд, и доЛи Ле воде, и духнуЛе в]е>трови, и удариЛе у куЛу ону, и иашЛе и расиашЛе се сшрашно 5 ). А како стојимо са љубављу према Богу? Може ли онај имати л.убави, који не вјерује, који се не нада на Бога? Не може! А кад љубави нема, нема онда оне животне снаге, која човјека покреће на рад, одушевљеи рад, која човјека одржава у благодатном животу, јер Бог је љубав, и који стоји у љубави, у Богу сшоји и Бог у њему стоји 6 ); а који нема л>убави и не стоји у љубави, не стоји у Богу, ни Бог у њему; а ко у Богу не стоји, тај нема чврста ослонца ни основе у својим жељама, тежњама и радњама, јер ако Гос-иод не Ле градити долш, узалуд се муче, који га граде; ако не Ле Госиод чувати града, узалуд бдије стражар 7 ). Обазрите се, Богу љубазни, и увјерићете се у моје ријечи, да је нестало вјере у нас, да нам је нада ишчиљела, да нам се жар љубави у тешке слојеве пепела обукао. Нека вам ова празпина у храму посвједочи, како нам је срце пуно немара спрам дужности према Богу, према највећој моралној заповијести, која нам налаже, да Бога више свега љубимо и поштујемо. А зар је то поштовање и љубав према Богу, кад заповијести његове не слушамо?! Он нас позива и заповиједа нам, да седми дан Господу посветимо, да му се молимо, да му угађамо молитвом и добрим дјелима. Па да ли ми тако чинимо? Не! Него угађајући шест дана себи п својима и седми дан отимамо од славе Божје, да га у раскошу и страстима протраћимо угађајући један другоме на нај') Пс. 145, 3. Мат 5, 37. 3 ) Пс. 145, 5, 6. Мат 7, 24, 35. 6 ) 1Ш. 7, 26, 27 «) 1. Јов. 4, 16. ?) Пс. 126, 1.