Источник

Стр. 124 ИСТОЧНИК Бр. 6

Нигдје нема спомена, да дивље животиње показују неку необичну разумност, већ већином доместициране животиње. Од ових се особито одликује пас и коњ. Те двије животиње могу највише научити. Но и ту је велика разлика, јер жнвотнња не учи свјесно, разумно, већ само оно, што она може уочити и примити помоћу чулних утисака. То је т. зв. дресура. Животиња се може дресирати, али се не може васпитати. То ћемо најбоље видјети из неколико примјера. Псето научи да лови, да доноси ствари и т. д. Погледајмо начин и разлоге том учењу! Оно учи не из љубави према свом господару, већ или због жеље за баченим предметом, или од страха батина за љубав хране и т. д. Дресура није право знање, није васпитање. Она је извеџбаност и то такова, која се креће у границама инстинкта т. ј. пзвјесне животиње се могу дресирати само за извјесне послове, а не за све 1 ). Псето је привржено свом господару више од свих животиња и дресуром може да научи много, али да дресура не утјече много на његово ичтелектуално развиће, види се из много примјера Покажимо псету слику његова господара; оно господара свог познаје врло добро, и кад га види трчи око њега, радује му се, умиљава му се и т. д. Но кад види његову слику и пе осврће се на њу. ТПта то значи ? — То значи, да оно у природи разликује свога господара од других предмета по чулима, н. пр. по мирису; слика је сасвим другог мириса него господар, те га за то и не познаје, а то је очити доказ, да код њега нема свјесног опажања 2 ). Занимљивих примјера, колико може животиња да научи дресуром, налазимо код \У. \Уипс1(;-а. Он је скупио врло лијепих ствари из животињског свијета, особито паса, али све то не приписује интелигинцији животиња, већ с једне стране инстинкту. с а;руге дресури. Дресура може дч буде од тако јаког утјецаја на животињу, да се својства, добивена дресуром, могу да пренашају и на потомке. Ловачки се пас као такав већ окоти; од природе је већ у њему окретност и вјештина, коју човјек дотјерује. На том атавизму се и оснива разлог укрштавања при оплођавању животиња, те се на тај начин произвађају племените пасмине. Но ипак дресура не улази тако дубоко у природу животињску, да би својства њом добивена остала у њој трајно, јер за неколико генерација својства дресуре ишчезавају, а ако хоћемо, да их животиња задржи, морамо је непрестано обучавати. Својства дресуром добивена не смијемо сматрати као природна животињска својства, а још мање као плод њеног самосвојног развића.

') 6. Ге!1: „СЈе ХЈпа^егћНсћкеИ с1ег тепасћНсћеп 8ее1е" стр 29. а ) Ј. 8сћа11ег: „ЗЈеЛ ииД 8ее1е" отр. 198.