Источник

Ср-г. 158

источник

С двери и амвона. I. Што око не видје, и уво не чу, и у срце човјеку не уђе, оно уготови Бог онима, који га љубе. (Кор. 1. 2. 9.) Овако нас учи велики Апостол Христов Павле, па томе додаје, да „ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, . . . . ни лупежи, ни лакомци, ни пијанице, ни кавгаџије, ни хајдуци, царства Божијега не ће наслиједити." (Кор. I. 6. 9. 10.) Јест, народе православни, хфијешник, „неправедшиг не ће наслиједити царства Божијега" (Кор. I. 6. 9.), говори нам за времена свима глас апостолски. Који гријеши, сам је себе осудио. Који љуби Бога, припремљено му је мјесто у царству Божјему. Тако нас ето опомиње и учи глас апостола Божјега, тако чусте доста пута опомене и свјет својијех свегатеника. И за све то знате да је истина; јер је печат Божји на свему томе; јер је сам Бог сну ту истину предао цркви својој, народу хришћанскоме, да се том истином оружа и да у тој истини живи, том истином да се спа= сава. И благо томе, који се је оружао том истином, па и „љуби Бога спијем срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом." (Мат. 22. 27.) Благо томе, који таковом љубави зачиња живот свој, сваку жељу своју, сваку помисао, сваку ријеч своју и свако дјело своје! Такав човјек не проводи живота својега „у ждерању и пијанству, и нечистоти, не у свађ иву и зависти" (Рим, 13. 13.) Благо таковоме човјеку, он је .Хришћаиии, он је православан, он је на овоме свијет-у стекао телико достојанство, да га Отац небески назива својијем дјететом и да га као дијете своје обасипље обиљем благослова Својега. А таковоме је приправљено оно „што око не видје, што уво не чу што у срце човјеку не уђе" у царзтву Божијему, у царству вјечног живота. Љубав награђује. А ко Бога љуби, добива ето нечувену, невиђену, неизмјерно обилату награду. Помишљају ли ово они, којијех су „уста пуна клетве и грчиие" (Рим. 3. 14.)? они, којијех је и језик пун отрова смртоносноха" (Јак. 3. 8.)? „Такови нека се не варају — вели св. апостол Павле —- Бог се неда ружити, јер шго посијеш, оно ћеш и пожњети" (Еф. 1. 7.). И језик ти је, човјече, Бог дао, као и све остало, да њиме величаш и славиш Бога, а ти се, несретниче, дрзнеш њиме н сипљеш најцрње погрде, не само на свог брата и комшију, него у безумљу своме бацаш се њиме и на Бога и на сву светињу неба и земље! Вели апостол: „Бог се неда ружити!" и додаје још: „гато посијега, оно ћеш