Источник

Бр. 7

иоточник

1.'тр. 159

и пожњети!" Разумиј ово човјече! Сијеш ли добро, добријем ће ти и уродити, добро ћеш и пожњети; сијеш ли зло, злијем ће ти и уродити, зло ћеш и пожњети. То је Вожја правда, правда, против које ти нијеси у снази војевати ни силом својом, ни гњевом својим, ни снагом, ни пакости својом, ни богатством, ни лажи, ни преваром, ни невјером, ни притворстом. Све то одбаци а л>уби Бога, па ти се пружају изобилни дарови, дарови невиђени још, нечувени још! Сјете ли се Бога, сјете ли се дужне љубави према Богу: лупежи, лакомци, пијанице, кавгаџије, лажљивци, варалице, отмичари, распикуће, убице, среброљубци, блудници, вјероломци, силници, камаџи]е и њима једнаци и налики? Знаду ли, Д1 сви такови не имају дјела од још невиђенијех и нечувенијех још дарова Божјих? Ако то не знаду, „нека чују," шта им апостол Христов вели, „да и онај, који сав закон одржи, а сагријеши само у једноме, крив је свему," (Јак. 2. 10.). Ко убије, крив је свему; ко украде, крив је пред Богом у свему; ко превари, ко лаже, псује, подваљује, клевета крив је свему; ко се нредаје вину, (Тит. 2. 3.), крив је у свему. Такове још јасније учи св. апостол од ријечи до ријечи: „ако ли се ко за своје домаће не брине, одрекао се је вјере, а гори је од незнабошца. (Тим. I. 5. 8.). Да, браћо моја, имати кућу, а не бринути се за њу, пред Богом је то гријех и то такови гријех, да такови човјек — небрига за кућу своју, пред Богом је гори од незнабошца. Незнабошцу се није вајде чудити, што живи у безакоњу, јер х'а нико не научи правој вјери у Бога; ма тијем ће 1'оре бити крштеноме безаконику пред судом Божјим! Види ли онај, који Бога не љуби, мјеру Божје правде? да она гријеха не трпи најмањеха као ни највећега? Види ли, да онај, који х^ријеши, сам себе осуђује? Зна ли гријешник, да кратак вијек нашег живота на земљи, да је то и кратак земан што може Богу пркосити? да ће до внјека за своја безакоња отпаштати у мукама, каковијема само Божја правда окова оне, који 1Бега за живота свога не љубише, који не живише по Његовој светој вољи! ? Србине брате и ти Српкињо сретна! Вас је Бог послао гласом цркве свете православне, да Га љубите. „Немојте бити слаби у слушању (Јевр. 5. 11.) ријечи Божје", „него истражујте, што је Богу угодно" (Еф. 5. 10.). А сјетите се, да Га и наши дједови и прадједови љубише, „оци наши се у ГБега узд,агне, уздаше се и Он их избављао" (Пс. 22. 4.)! Уздајмо се и ми у Њега, и нас ће избавити, љубимо Га и ми „па ћемо живјети и виђети дане добре" (Петр. I. 3. 10.) још на овоме свијету, а наслиједити у царству Божјему оно, „што око не видје, што уво не чу, што у срце човјеку не уђе." Ако Бога љу-