Источник

Бр. 8

ИСТОЧНИК

Стр. 181

Примјером своје проповиједи св. Јован Златоусти учи пастира, да чува строгу постепеност у раскрићу овијех или онијех истина. „Од чулнога, говори он у једној од својијех проповиједи, треба водити духовноме. Тако је поступао Исус Христос (Јов. IV. 13—14.). Тако чинимо и ми: од нижега идемо к вишему, да нам ријеч буде јаснија" 1 ), „На дјецу, која тек почињу учити, говори на другом мјесту, учитељи не налажу многе труде, нити их на једном уче многим наукама, него по мало и уз то једно и исто често понављају, да би што боље урезали своје задатке у њихов ум" 4 ). „И мати, која љуби своју дјецу хотећи да одојче преведе на чврсту храиу, не чини то одједаред, него полако, тако и ми не напунисмо одмах чашу нашега учења, него га раздијелисмо на многе дане" 5 ). Ма колика била велика сила ријечи, ма колико ријеч иастирска била прилагођена и од утјецаја и у свима потребама вијерних, ипак иастир свагда мора имати на уму, да се дјело спасења вјерних свршава и постиже једино вриједном ријечју, неуморном непрекидном, (II. Тим. IV. 1—2.). „Када ко науми, вели Ј. Златоусти, да из корјена ишчупа страст, која се укорјенила и дуго живјела у души, тада за то исправљање није потребно једнодневно или дводневно поучавање, него треба често и у току много дана бесједити о томе предмету, ако само хоћемо, да проповједамо не из частољубља или ради уживања, него ради добра и користи ... Најбољи је начин наставе не престати убјеђивати, ма шта то било, све дотле, док то убје^ивање не пређе у дјело. Ко говори данас о милостињи, сутра о молитви, прекосутра о кротости, па онда о смирености, тај неће задобити слушаоце ни за једну од тијех врлина, јер непрестано јури од једно; а предмета другоме, и од овога опет трећем. Напротив ко хоће да слушаоци у истини врше ријечи његове, тај дотле не смије прекидати своје поучавање и савјете о једном и истом предмету и прелазити којем другом, докле не увиди, да се пређашња поука добро укорјенила" х ). Сам св. Јован Златоусти у овијем бесједама показује диван примјер извршења мало час реченога. Треба само прочитати неколико дијелова дјел& св. оца, да се увјери човјек, с каковијем је настојањем св. Јован Златоусти поучавао своје слушаоце милостињи — „царицу врлина" и искорјењивању среброљубља — „корјена свијех зала". У својој бесједи „по случају кад су оборили царске статуе" с врло великим дуготрпљењем и пастирским настојањем наговора Антијохијце, да се окане штетне

4 ) ШЛет.

2 ) Бес. на посл. Ефесцима.

8 ) Бес. древ. народима.

4 ) 1М(1ет.