Источник

Стр. 206

источник

6р. 9

са пажњом. Та и ја сам у броју онијех кроз које дјелује благодат Божја. Вог обично па и стално иребива код таковијех л.уди и то ради користи многих. Не мислите, да ја ово сам од себе говорим. Божја благодат дјелује и кроз недостојног, не ради нас, него ради вас. Слушајте, шта говори Христос: ако буде кућа достојна доћи ће мир ваш на њу (Мат. X, 13.). А како ће бити достојна? Ако вас приме, говори Он. А ако вас не приме нити послушају ријечи вашијех, заиста вам кажем: лакше ће бити земљи Содомској и Гоморској него ли граду ономе (Мат. X. 15...).... Чујте опет ријечи Христове: све, што вам реку да држите, држите и творите (Мат. XX. 3.). Ти не презиреш мене него свештенство ... Докле год сједимо на престолу овом, докле год имамо предсједништво, дотле имамо достојанство и силу, и ако смо сами недостојни. Ако је престо мојсијев толико частан, да су због њега слушали оне, који сједијаху на њему, колико тек онда морамо штовати престо Христов! Шега смо по нашл.едству ми добили. Ми вас поучавамо с оног истог престола, с кога је и Христос уредио у нами службу примирења. Ми смо што и посланици и дошли смо од Бога ... Ми смо Божји посланицц за људе; ако вам је то мрско. нисмо ми мрски, него чин наш. Сваки нека слуша не мене, него чин мој 1 ). Али свештеник, узвишен и крјепак свијешћу, да је божанствена благодат свагда у њему, не смије заборавити, да је и он човјек, обучен у тијело, да и он има ове или оне недостатке; стога свијет, даје благодат у њему, не смије будити у њему надутост у одношају према стаду. Ту гордост и надутост мора у њему угушивати свијест своје човјечансве слабости (II. Кор. XI. 30). „То бјеше дјело човјекољубља Божјег, говори Ј. Златоусти, што и они, који поучавају, и они, који слушају, стоје под једнијем и истијем законима, имају једнаку природу, и сваки једнако бива крив, када преступ учини. Зашто? Зато, да би онај, који поучава, с умјереношћу изобичавао, да би био сни сходљив према грјешницима, да не би, сјећајући се своје слабости, доносио пресуде, које се не могу поднијети. Зато Бог и није послао с неба ан^еле и поставио их за учитеље рода човјечанског, да они^ по превасходству природе своје и по непознању човјечје слабости, не би били непоштедни према нама у својим изобличавањима; него је поставио за учитеље и свештенике људе с.мртне, људе са слабошћу, да би већ то, што и учитељ и ученик стоје под једнаком одговорношћу, обуздавало језик онога, који поучава, не допуштајући да му изобличавања буду преко мјере" 2 )

') Бес. Кол.; Бес. на П. Кор. 2 ) Бес. на раане мјеста св. Писма.