Источник

Бр. 9

ИСТОЧПИК

Стр 205

Учење св. Јована Златоустог о пастирској слуЉби. По његовим бесједама и писмима написао В. Гладши Превео: Миливој Јовановић, парох. [Карлово.] (Наставак.) Али исто тако пастир се не смије саблазнити и кад види успјеха проповиједи своје, не смије ни тада напуштати ријеч сазидања, јер му је дужност, да све приведе спасењу (I. Кор. IX. 22.—23.). „Колико бјеше промјена говори св. Јован Златоусти, од тога времена како сам постао предстојник у граду овоме. И нико се није поправио. Говорећи нико, ја не осуђујем све; а неће бити јер не може бити, док ова плодна њива, кад је засијана, не донесе плода. Али ја сад незастидљив. Ја хоћу, да се спасу не многи, него сви. Ако чак и један остане, да гине то гичем и ја и трудим се да се угледам на оног пастира, који је им .10 деведесет и девет оваца и пошао за оном једном залуталом" Ј ). „Не говори ми, расправља Ј. Златоусти у другој бесједи, да су се многи поправили, не тражим то, него да се сви поправе. Докле год то будем видио, не могу се умирити: онај пастир (Мат. XVIII. 12) имађаше сто оваца, али кат, је залутала једна, не бјеше задовољан што бјеху на окупу онијех деведесет и девет, док није нашао залуталу и довео је натраг у стадо. Не говори ми, да је погинуо само један брат, него размисли, да је тај брат предмет велике бриге Божје, еа кога је учињено тако много, за кога је проливена драгоцјеиа крв и плаћена такова цијена, за кога је разастрто небо, запаљено сунце. поотоји мјесец, блиста разноврсни кор звијезда, за кога су пророци, за кога су апостоли, за кога бјеху хиљате чудеса, за кога је Јединородни син Вожји постао човјеком и био заклан" 2 ). И не било успјеха и при великим успјесима проповиједи пастир цркве мора остати не уморни проповједник; свагда ће снаге наћи за то, ако се само утврди мишљу, да и успјех и неуспјех проповједи не стоји до њега лично, него да је то дјело божје благодати: она налази срца, способна да приме учење пастирево, а они и распаљују срце стада, да потпуно пренебрегну ријечи учитељеве (I. Кор. Ш.5—9). Пастир мора свагда сматрати себе сасудом и служитељем божанствене благости; благодаћу је он јак — благодат и подиже дјело проповједниково (П. Кор. XII. 9.). „Нека нико не говори о мени да сам не савршен, говори св. Ј. Злотоусти, да ништа не значим, да ништа не вриједим:и сваки нека слуша *) Сл. и бес. иа разне случајеве. 2 ) Бес. стар. народима 1.