Источник

Стр 204

источник

Бр. 9

кључци одликују дубљином и проницавошћу кудикамо према судовима ц закључцима младих људи. А то значи, да је његова интелектулна способност, моћ увиђавности, јача него у млађих, према томе да је и душевни живот од веће цијене. Ту истину морају признати материјалисте, а она се коси са њиховом гврдњом, да мозак рађа мисао у души, јер код старца заиста мозак опада. По материјализму би мозак морао бити у правом одношају према интелективности, а овдје видимо да је обратан: мозак опада, а душевни је живот интензивнији. Примијенимо ли овај резултат на пређашње испитивање о завојима и удубљењима у мозгу, видјећемо, да и ако код стараца има највише завоја у мозгу, они ипак не мисле онако брзо као младић или зрио човјек. Узмемо ли на око материјалистичку тврдњу, да са опадањем мозга опада и душевни живот, увјерићемо се да опет искуство противно говори, јер код стараца је интензивност мисли много јача Мисли се и мјере по својој дубљини. Није главно колико ко има, већ какве су мисли. Људи са живом фантазијом имају врло много мисли, али фантасте у пракси показују врло мало плодова свога душевног живота. К;>д би мишљење (дакле и цио душевни живот) било тјелесна функција, онда би и волумен мозга морао стајати у правом одношају са душевним животом. А то није. Мозак у дјетета је према његову тијелу много већи него код одраслих људи. У првом добу код дјетета најјаче расте глава, а послије прве године већ развијање главе иде врло споро, тако рећи непримјетно. Док код развијеног човјека цијело тијело постане 15 пута теже, него што је код одојчета од два и по мјесеца, дотле глава постигне само трипут већу тежину. По томе мозак и глава расте пет пута спорије него остало тијело? Душевни живот се развија сасвим обратно. У ирвом добу док мозак расте, дијете живи већим дијелом тјелесним животом; душевни живот тек тјера клицу. Око двадесет година, кад мозак већ врло споро расте, душевни живот буја, а у сасвим зрелом добу, кад је мозак већ одавна престао расти, душевни се живот нпак снажно развија. Људи између тридесетих и четрдесетих година су дошли до кулминације тјелесног развића, а обично тек тада почиње њихов прави, продуктивни душевни живот. Дакле одношај између развића мозга и душевног живота је сасвим обратан, а то доказује да мисао не може онако зависити од мозга, како хоће материјализам. \Наставиће ее).

4 ) Бг. Н. Всћгшек: „Б1е ТЈпвкегШећкеИ <1ег 8ее1е а стр. 93.