Источник

Бр. 9

ИСТОЧНИК

Стр. 203

и његов орган. И за то кажемо, да су завоји и удубљења у мозгу секундерног значења, јер у противном случају бисмо морали порицати душевни живот у дјеце, код којих су завоји и удубљења много мања, него код одраслих и генијалних л>уди. Тим бисмо пак негирали истину Да је тако види се по томе, што и животиње имају завоје и удубљења у мозгу и ако не тако дубока, као у човјека. Крављи мозак особито има доста завој^, а ипак нема у краве интелектуалног живота 1 У малог дјетета има у мозгу завоја, али су ти завоји слични животињским завојима, па опет за дијете велимо, да има интелективног живота, а за животињу да нема. Дакле и облик мозга не каже много. Сравнимо ли живот дјетињи са човјечијим и старачким, свакако ћемо наћи између њих разлике. Иителектуални живот у дјегета је и по екстензивности слаб и по интензивности површан. Зрио човјек је по екстензивности најјачи у душевном животу, а тако^е је и интензиван. Материјализам нас упућује на старце, да се увјеримо, да се са развијањем и опадањем мозга развија и опада и душевни живот. Но увјеравамо ли се заиста о том, о чему хоће материјалисте да нас увјере? — Старачки живот малаксава — то је истина. Узрок је томе што органи душевног живота попуштају. „У старачком добу почињу душевне моћи као и у дјетета да се успављују, јер нема више увјета њихову раду; моћ мишљења опада, јер због слабости и малаксавања органа, који обављају рапорт између спољашњег и унутрашњег свијета, све се више троши инструменат или медијум, на ком и преко кога се врши моћ мишл>ења; материјал мишљења постаје мањи, јер су затупили органи, који тај материјал за мишљење спремају и доважају. Са духовним оком је дакле исто тако, као и са тјелееним, којега је рад условљен количином свјетлости" *). Дакле није могуће, да се душевни живот исказује оштро и живо, кад су му органи затупили. Но при свем том и ако душевни живот у стараца није више онако жив, оштар и обилат, као у млада човјека, он има то преииућство, да је дубљи. Оно, што је старац изгубио у душевном животу на екстензивности, добио је у интензивности. Неразумно би било, да одричемо старим људима моћ расуђивања. Те моћи они имају више него млађи људи. Баш због тог их ми и поштујемо, што су више искусили, што логичније и дубље мисле, него млађи људи. За савјет ћемо прије увијек питати стара човјека, него млада, јер претпостављамо и увјерени смо, да ће нас он знати боље упутити, бољи нам савјет дати. Стар човјек не мисли онако брзо као млад и обим његова мишљења је ужи, него у млада човјека, али се зато његови судови и за-

') 1)г. Р. Наске: „НашИшоК <1ег а11§ет. КеН^опбтбвепзећаЛ" 1. стр. 161.