Источник

Стр. 202

источник

Бр. 9

фетус има душу (вегетативну моћ). Већ у материној утроби почиње дијете показивати и виши дугаевни живот, него што је вегетација, почиње наиме да исказује осјечајну моћ и тако са развијањем тјелесних органа наиредује и душевни рад. Прије неку десетину година је јако било у моди мјерење мозга; френологија је била модерна наука. Па шта се доказало мјерењем мозга ? — Иду ли бар резултати френолошких испитивања у корист материјализму? — Никако. — Разлика између појединих човјечијих лубања и мозгова је незиатна 1 ), а френолошка испитивања су се показала као несигурна и безуспјешна. Јер има људи интелектуално неразвијених са развијенијим мозгом, него што је у најгенијалнијих људи. Између мозга дивљака и европејца нема у погледу количине мозга тако рећи никакве разлике, а како је различан њихов душевни рад! Кажу за лубању Кеплерову и ГБутнову и за мозак њихов, да се ни по чему није могло познати, да је то лубања једног Кеплера и Нзутна и да су они тим мозгом мислили. Да се не каже напријед: то је лубања Кеплерова или Њутнова, мислио би човјек, да је она сасвим обичног човјека. Дакле квантум мозга ништа не одлучује. 1Нто се тиче облика и строја мозга, такође долазимо до истих резултата. Каквоћа (кемијски састав) мозга је код свих људи једнака. Количина фосфора у њему такође не оа,лучује и не рађа мисао, јер би то морало бити и код животиња; код којих такође има у мозгу фосфора. Једино је облик мозга у човјека нешто различан од животињског. Човјечији мозак има више завијутака и удубљења, него животињски и физиолози тим удубљењима приписују врло велику важност тврдећн, да је у њима сједиште душевног живота. Помоћу тих удубљења мозак човјечији добија већи обим и на тај се начин као повећака. То можемо допустити. Можемо признати и готови смо да вјерујемо, да та удубљења доносе собом развијенији интелектуа лни живот, али смо далеко од помисли да признамо, да су та удубљења у мозгу извор душевног живота. Она имају само секундерно значење, јер од њих зависи само интензивнији душевни живот, али сам душевни живот никако. — Каже се, да је код генијалних људи највише удубљења, завојн су виши и на тај начин они имају више мисли. Но запитајмо се, да ли има код дјетета таквих завоја и удубљења у мозгу, као код филозофа. — Нема. — Али душевног живота пма. Према томе та удубљења и завоји у мозгу (дакле облик његов) не уеловљавају сам душевни живот, већ су сами условљени душевпим животом. Што душевни живот већма напредује, тим се више развија ') Види: Е. Низсћке: „всћаЗе!, Шгп ип(1 8ее1е с1ег Мепвсћеп ипс! Зег Тћјеге".