Источник

Бр. 9

ИСТОЧНИК

Стр 201

То се све не може протумачити материјалистичком теоријом! јер би такве ведике промјене у мозгу морале бити од великих ношљедица и на душевни живот. Материјализам вели даље, да мисао мора бити производ мозга и с тог разлога, што је величина, облик и строј мозга у правом одношају са моћи мишљења, т. ј. што је сзвршенија организација мозга, тим је савршенија и моК мишљењи и обратно 1 ). Да то докажу, позивају се на човјечије развиће, јер што је мозак развијенији, развијеније је и мишљење, а са опадањем мозга опадају и душевне моћи, као што се може видјети код дјеце и стараца. Што се тиче величине мозга имамо примјетити, да она уоиће нема тако одлучног удјела у душевном животу, као што хоће материјалисте. Ако бисмо гледали на количину мозга, тнда бисмо ми људи заостајали од многих животиња. Има животиња особито великих, које имају много мозга, па ипак немају памети, разума. Слон н. пр. има много више мозга него човјек, па га нећемо ставити у душевном животу изнад човјека. То значи, да мозак још није разум. Дуго се држало, да човјек има релативно највише мозга, па је и на том материјализам зидао своје нападаје изводећи, да је за то у човјека највише интелигенције. Међутим се данас зна, да човјек нема ни релативно највише мозга, јер га у том превазилазе птице; оке релативно саразмјерно према величини свога тијела, имају више мозга од човјека а далеко су од човјека, да се с њим сравне. По материјализму би онај створ, који има највише мозга, било апсолутно, било релативно, морао бити најпаметнији. И баш та околност, што има животиња са масом мозга, а без логичких мисли, и доказује, да мозак не рађа мисао, да она није физиолошка функција мозга, јер би овај тако морао функционисати и код животиње, особито ако још и ту околност уважимо, да је животињски мозак истих саставних дијелова као и човјечији. Разлика између најразвијеније животиње и најразвијенијег човјека у физиолошкем је погледу далеко мања, него у интелектуалном. Развиће мозга код човјека дакако да утјече на душевни живот, јер што је орган развијенији и рад ће бити разгранагији; што је душевни орган изображенији и душевни ће рад бити обилатији. Код дјетета је душевни рад на мањем нивоу, него код зрелог човјека, а тако исто у старости попушта и малаксава душевни рад. И то је сасвим природно. У фетуса се душевни живот испрва, у првом почетку и не опажа, јер душевни орган тек почиње да се образује, али зато

') Вг. Р. Наке: „НашЊисћ Лег аНцет. КвНјЈшштзаешсћаА" 1. стр. 159.