Источник

источник

Стр 197

материјалисте имају прано, кад кажу, да се биће душино никад не може доказати на тај начин), они једноставно одбацују душевни живот. То је исто тако, као кад бисмо ми захтијевали од материјалиста, да нам докажу, да заиста постоји тијело или материја на неки начин, на који се то не може учинити, н. пр. математиком. Одговорили би нам, да се и не може и да није потребно на тај начин доказивати фактичност тијела, јер га доказује емпирија. Тако исто и ми одговарамо. Бмпирија је пол>е, на коме се срета идејализам и материјализам. Људи се на основу емпирије увјеравају исто тако о души својој, као и о тијелу. Ако није тако, нека материјализам докаже и побије доказе, који њему не иду у вол»у. Ми поред позитивних емпиричних доказа имамо и негативних, наиме можемо доказати, да се душевни живот не може разјаснити помоћу саме физиологије. Материјализам на тај начнн губи, јер његова задаћа мора бити не само да пегира, да каже: нису те појаве душевне природе, в^ћ напротив да докаже, да оне то заиста нису, већ да су то физиолошке прир< >де. То пак материјализам не ради; он се задовољава само фантастичним компарацијама (мисао и мокраћа и т. д.), аналогијама, несрећно изведеним, али позитивних доказа нема. Вратимо се дакле на есенцију душину, на мишљење. Из испитивања и посматрања свијести, самосвијести и слободне воље ми добијамо уједно и појам о мишљењу. Но ми знамо само то, да се свијест, самосвијест, слободна воља и савјест оснивају на мишљењу, да је мишљење елеменат свих тих појава, али шта је само мишљење, то не знамо, нити ћемо кад знати. Зашто? Запитајмо се, можемо ли дефинисати, шта је мишљење. Сви појмови се не дају дефинисати, а посебице не прости појмови. Нека дефинише ко, шта је то биће! — Није могуће. — Логика нас учи, да се трансцендетални појмови не могу дефинисати, јер је дефиниција пзлагање садржчне неког појма; садржину трансценденталних нојмова не знамо (јер кад бисмо је знали, неби тај појам више био трансценденталан,), дакле не можемо такав појам ни дефинисати. Мшпљење је такав један појам, а при том прост појам, те га не можемо дефинисати, јер га не можемо одредити према његовом најближем роду (^епиб ргохЈшиш), јер га нема, нити разлику у врсти (<1|Д'егеп(ла вресШса), јер је нема. Мишљење је појам засебан, прост, трансценденталан, те се не може ви дефинисати. Суштину оног појма, к;оји се не може дефинисати, не може човјек ни тачно знати. Н. пр. ми не можемо дефинисати Бога, јер не можемо знати битна критерија појма: Бог, пошто ја тај појам прост и трансценденталан; према томе не можемо знати ни суштиву Божију,