Источник

Бр. 10

ИСТОЧНИК

Стр. 237

Облик писмена, правопис и облик монограма Христовог дају нам закључити, да је цријеп из IV. односно из V. вијека. Старина ова јединствена у жанру своме, била је узидана у зиду од иловаче. Налази се сада у народном музеју у Атини. Ја. Рушевине града Вавилона. Једна њемачка научна експедиција од неколико мјесеца ископава вавилонске рушевине. Сад је вођа те експедиције послао у Берлин брзојавни извјештај, да је подузеће успјело. Рушевине старог Вавилона, кога је Иродот описао, ископане су, те изузев простор, сасма одговарају опису Иродотову. По Иродоту је наиме Вавилон био велик као Лондон, Париз и Нерлин укупно, но међутим сада је успостављено, да му величина одговара тек петини Лондона. Дворови и откривени споменици потпуно се слажу с датима. Друштво за одр^кање вјере. Како успјешно и са каквом енергијом протестанти раде у борби с римском црквом и у самој Италији, гдје их има више од 100.000, види са и по заснованом друштву у Риму „друштво за одржање вјере". Досада има ове заводе: једну мушку трговачку и вечерњу школу за туђе језике са 100; а једну опет са 600 ученика. За тим има исто такову школу са 320 ученика. Има завод и за дјецу. А и пначе основани су неки други институти, а а свима је цијељ, да уз темељиту вјерску обуку поуче своје ученике и питомце за њихово знање, да очувају римску вјеру, и да сузбијају протестанте. I Јавна Благодарност. Број 13. из 1900. Висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, благоизвољела је милостиво преко овдашњег котарског предстојника, за градњу нове српске цркве у Трибинићу (храм св. цар Константин и Јелена) пружити новчану помоћ и го у своти од 1000. круна (500. фор.) Овијем се како од стране потписаних, тако и од ^тране парохијана горе поменуте цркве изриче Високој земаљској влади најтоплиЈа благодарност. У Трибинићу, котар Тешањ 24. јуна 1900. тут°ри: Коста Душанић, Теодор Ноновић, Василије .1 ииовчић, ерпско-правосл. свештеник Висока Земаљска Влада за Босну и Херцеговину благоизвољела је нај милостивије придарити нашој срп.-правосл. парохиској цркви у Бушавићу слиједеће врло скупе и красне цркв. ствари: 1 стихар, 1 епитрахил, 1 појас, 1 пар наруквица, 1 фелон, 1 покров за часну трапезу, 1 крст на часну трапезу, 2 чир јака на часну трапезу, 1 кадионицу, 1 петохљебницу, 1 дарохранионицу са прибором, 1 цвијет и 2 велика чирјака пред ччсне двери. Споменутих цркв. ствари не имађасмо до данас у нашој врло сиромашној цркви, те нам је Висока Влада овим богатим даром велику помоћ и милост указала. Стога сматрамо за неопходну и пријатну дужностпутем јавности најсмјерније захвалити се племенитој дароватељици на реченом дару испред овдашњег српско-правосл. народа. (Јрпско-правосл. црквени одбор у Бушевићу, 30. јуна 1909. Стојан Зоричић, Двијо Свјетлица, благајник предсједник Триво Поповић и Симо Новаковнћ, одборници.