Источник

Стр. 238

источник

Бр. 10

]

Читу л е.

Стеван Н. Давидовић, протојереј, прави савјегник српско-православне АЕМ. Консистсрије Дабро-Босанске, витез ордена Франц Јосифова реда, преминуо је у Сарајеву 15. о. мј. у 46. години свога живота, а 20-тој своје свегатеничке службе. Прото Стеван Н. Давидовић родио се 26. децембра 1855. у Слатини. Године 1871. свршио је богословију у Баљојлуци, а потом препарандију г. 1872. у Пакрацу. Првобитно је учитељевао и то 10 година у Бугојну. Год. 1882. априла 2. и 4. рукоположен је за ђакона односно пресвитера у Сарајеву, те уједно одређен на парохију Вагањ. Премјештен је затим г. 1885. у Бос. Градишку, гдје је и за пароха изабран, а уједно му и надзор над тим протопрезвитератом повјерен. 1886. год. одликован је црвеним појасом, а 1888. произведен је за протојереја. 1891. године буде именован за консисторијалног савјетника, у ком га својству и смрт затече. Од године 1895. па до 1897. 1пс1. уређивао је „Дабро-босански Источник". Почетком 1898. г. одликован је од Нзегова Величанства цара и краља Франца Јосифа I. витешким крстом ордена Франц-Јосифова реда. Свечано опијело обављено је 16. о. мј. у 2 х / 2 сах. по подне у сарајевској саборној цркви. Спровод се у 2 сата кренуо од куће покојникове уз пратњу и учешће великог броја српско-православног грађанства, свештенства, чиновништва, наставника школских и младежи школске. Од стране високе земаљске владе присуствовали су опијелу грађански доглавник, преузвшпени госп. барон Кучера , и предстојник упр. одјелења пресвјетли госп. барон Бснко ; затим предсједници сената врховног суда пресвј. гг. Јов. МанојловиЛ и Ад. Шек; пресвј. г. дворски савјетник Т>. Трешчец; гг. владини еавјетници Мирон витез Заржицки и Мих. ЕнежевиИ и градски подначелници гг. Петро Т. Иешровип и др. Вл. НиеИ. На свечаном опијелу чинодјејствовало је Шегово Внсокопреоевештенство АЕ. и Митрополит Дабро-босански Николај уз асистенцију дванаест евштеника. Посмртни говор држао је у св. храму конеистор. савјетник преч. госп. јереј Дим. •ЈанковиЛ, истакнувши главне моменте у животу и раду покојникову; а по том је мртво тијело укопано у срп. правосл. гробљу у Кошеви. Покојника оплакују стара мајка, три сина и дније шНерл Нека је покојнику вјечан спомен међу нама, а рајско насеље у царству Божјем! В^ЧННА ПИ.ИАТк! Јереј Симо Игњатић парох Бос. Свињарски у протопресвитерату Прњаворском, преминуо је 20 априла 1901. год. Е'кчна<л пл / Иатк ! Покојник је рођен 2. фебруара 1857. год. а рукоположен је у јуну 1884. од бившег митрополита Дабро-босанског Хаџи Саве Косановића. Касно на Ђурђев дан о. г. преселио се у вјечност свештеник Ђурађ Лазаревић, парох пољавнички у протопресвитерату Бос. Костајничком, у 87 г. живота, а 46. свештеничке службе.