Источник

Бр 10

ИСТОЧНИК

Стр. 223

ириродне појаве, опћенитија, а исихичка ограниченија, везана за озвјесне материјалне особине, те је лако претпоставити, да је психички рад функција неких високо организираних супстанција. Али тим се још не задовољава захтјев узрочности и1 ), коме није доста само претпоставка, већ који тражи, да се за сваку нојаву изнађе прави узрок. Нама је физичка област опћенитија, јер је ми посматрамо чулима, но ако се унутрашњи живот мање примјекује, немамо права тврдити, да он не постоји. У чему би се управо по материјализму састојала мисао и душевни живот? Како она постаје? — Она је рецнмо функција мозга, али каква радња? — На то добијамо одговор, да се она састоји и постаје од нервних иокрета. По томе би мисао била пошљедица неких покрета наше мождане материје. Ти би покрети свакако морали претходити нашим мислима, т. ј. прво би се морао мозак покренути, па тек онда долази мисао. Апстрахирајмо засада примједбу, да се материја не може сама од себе кретати, јер то није њено својство, иа нека нам се само растумачи, шта нас упућује да вјерујемо, да прво постају иокрети, па онда мисли. Дали можда тако каже физиологија? Потпуно ће нам бити појмљиво, да ће неке промјене, неког рада бити и у мозгу и нервима кад човјек мисли, јер он мисли помоћу мозга. Али да су те промјене прије мисли, то се не може доказати. Физиологија нам каже, да су мислн истовремене са покретима мозга. „Оне се не рађају послије осцилација нервних кончића, већ истовремено с њима, дакле осцилације не могу бити узрок, а мисао пошљедица, јер узрок мора претходити пошљедици. Нервни покрети прате мисао, али она од њих не постаје, није дакле ни пошл>едица њихових тјелесних радњи, није ни функција, чак ни својство мозга, већ је мозак само њен пратилац. Мисли и осјећаји су својства функције нагне душе, а не функције мозга. Као што вријеме и простор постоје једно с другим, не улазе једно у друго, а ипак су спојени једно с другим тако, да не можемо замислити једно без другога, тако дух и тијело, мисао и покрети мозга" 2 ). Састоји ли се мисао у тим покретима мозга и нервних кончића? — И ако нервни кончићи осцилирају и ако се мозак креће кад се рађа мисао, како да од тог покрета постане мисао ? Покрет и мисао не може бити једно исто. Знамо, да је покрет сам по себи несвјестан рад, па откуд би он био идентичан са сазнавањем, са мишљу ? Откуд би покрет сам за себе знао, да је покрет?— Вез неке силе не

') ЛУ. \\ г тнЦ „Уог1е8Ш1 §еп . . * стр. 505. *]. Е. Ниесћке; „8ећаДе1, Нхгп ип<1 8ее1е . . стр. 163.